Можда најтајанственија личност у историји Цркве јесте ученик апостола Павла свети Дионисије Ареопагит. Зашто? Списи овога великога светитеља појављују се у шестом веку, представљају практично основу читаве мистичке хришћанске традиције заједно са неоплатонизмом и на истоку и на западу. Такође, овако значајнији списи су дошли из руку јеретика монофизита. Свети оци су ипак са великим опрезом утврдили да се ради о правоверним текстовима. Византијске богословске провере су биле са великим испитивањима, данас би рекли “цепидлачењима“ да ништа није могло да се провуче, а да није у складу са православном теологијом. Међутим, главни проблем је утврђивање тачног аутора списа. Зато се често за светог Дионисија употребљава израз псудо-Дионисије.
Ово је својеврстан апсурд. Јер се у Цркви слави свети Дионисије, а у истим црквеним академским круговима га називају псеудо-Дионисије. О овом феномену је нарочито писао савремени грузијски теолог отац Рафаил Kарелин. Он се чврсто залаже за избацивање онога “псеудо“ из имена Светог Дионисија. Наводећи чињеницу да би рецимо протестанти могли са правом рећи да су православни лицемјери због већ поменутог апсурда. Главни разлог сумње у ауторство списа лежи у чињеници да су се појавили тек око 500 године. За многе се говорило да стоје иза Дионисијевих списа. Нека новија истраживања су указивала да се у ствари ради о грузијском монаху Петру Иберијском.
Било како било списи светог Дионисија или псеудо-Дионисија остају до данас темељ хришћанске мистике. У Православној Цркви су основ исихазма, које је свој коначни богословски завршетак добило у делима светог Григорија Паламе. У овом погледу најзначајнији је Дионисијев спис “О Божанском примраку“. Други његов важан спис јесте “О небеској јерархији“.
На западу Дионисијеви списи су имали утицаја на Јована Скота Ериугену, Мајстера Екарта, Јакоба Бемеа, чак и на схоластичаре и Тому Аквинског, који су познати по свом рационализму, као и на многе друге.
Свети Дионисије је поред хришћанства имао вероватно значајан утицај на исламску и јеврејску мистику и философију заједно са неоплатонизмом, као и на књижевнике и мистичаре Вилијама Блејка и Емануела Свендеборга. И данас ако било ко жели озбиљније да се бави мистиком, незаобилазно штиво су списи светог Дионисија Ареопагита.
Свети Дионисије Ареопагите, моли Бога за нас.
