Један од учесника хватања Исуса је слуга првосвештенички Малхо.
Споредна личност у страдалним Јеванђељима, чије се име ипак помиње.
Апостол Петар је Малху, када су дошли да ухвате Исуса откинуо ухо. Но, Исус га је исцелио. При том рекавши Петру “ко се мача лати, од мача ће да и пострада“..Зашто је ова личност битна? Можда зато да би Исус показао неколико чињеница.
Да је човекољубив, да је свемоћан, да би могао кад би хтео побити све оне, који су дошли да га ухвате, али им се Он добровољно предаје. Такође, овим Исус показује слободу човека, па чак и када та слобода устаје на самог Бога. Исус се као безазлено Јагње пушта људској поробљеној људској ,“слободи“. Поробљеној грехом, завишћу, демонским подстрекавањем. Али, Он и даље не мрзи човека, него га пушта да изврши своју злу вољу. Иако ће, због те воље много пропатити, као нико никад. Овим чином Исус нам на свом примеру показује, како и ми треба да се понашамо према личним непријатељима. Није познато тачно, шта се десило са Малхом. Могуће да га је Божије човекољубље такло у срце, и да је поверовао у Исуса. А, можда и није..
Исцељењем уха Малху, Исус, као да је хтео да покаже моћ васкрсења и регенерације, коју Бог поседује. Можда је ово била нека врста утехе за Његове ученике, да би учврстио веру у њих. Још је занимљиво, да се ради баш о уху. Не о неком другом делу тела. Овим се на неки начин наговештава да ће се чути о Исусовом Васкрсењу, и многе слуге овоземаљских великаша, да ће постати слободне, ако не у материјалном, оно у духовном смислу.
Један од разлога помињања Малха је историјски моменат. Јасно казивање да је постојао чак и мање угледан човек, који је учестовао у хватању Исуса..
На крају, Исус показује апостолу Петру, као и свим осталим будућим хришћанима, да проповед Јеванђеља треба да буде блага, снисходљива, да се не шири мачем, него љубављу.
Љубав је на Kрсту, на крају победила, иако се читаво време чинила немоћном. “Сила Божија се у немоћи показује“…
