У давна времена живио је у Африци један цариник Петар. Био је невероватно немилостив. Толико да никад није уделио ни једном сиромаху ништа. Сиромаси су имали обичај да се после просјачења међусобно окупљају и благосиљају дародавце, а такође и куде немилостиве. Тако дођоше и до Петра цариника. У разговору дођоше до закључка да он никада никоме од њих ништа није дао. Склопише договор да ономе ко од њих Петар удели милостињу да му скупе сви прилог. Јави се један просјак.
Следећи дан док је Петар носио хлебове дође просјак до Петра и замоли га да му удели нешто. Петар пошто није имао камен, узе један хлеб и гађа онога просјака. Овај заблагодари Богу што је од немилостивог Петра добио хлеб. Два дана после овога догађаја Петар имаше визију где га истјазаваше немилосрдни зли дуси са једне стране, а са друге стајаху светли ангели. Демони изношаху мноштво грехова против њега, ангели пак немају шта добро изнети осим онога хлеба којим је гађао просјака. Али и ово мало и невољно дело бијаше довољно да га ослободи страшних демона. Један од ангела му рече: “иди Петре, па придодај овоме хљебу још добрих дела“.Ова визија га сасвим измени тако да почеше давати изобилно милостињу. На крају иако бијаше врло богат раздаде целокупну имовину и отпусти све робове, само једнога остави. Пође са њим у Јерусалим да се поклоне Гробу Господњем. Потом му Петар нареди да га прода као роба. Што овај под претњом невољно и уради. Прода га свом познанику Зоилу.
Дом Зоилов би благословљен присуством Петровим, тако да изобилно напредоваше и богаћаше се. Зоил је био врло задовољан својим робом, који је био врло скрушен трпећи грдње и батине од осталих робова, нашто им он не би враћао никакво зло нити би негодовао.
Једном код Зоила дођоше трговци из некадашње Петрове постојбине. За трпезом услужујући их он се укривао да га не би познали. Трговци ипак међу собом почеше говорити, “како овај роб личи на Петра цариника“. А онда се заиста увери се да се ради о њему. Потом рекоше Зоилу да у његовој кући служи богат и велики човек, који из неког разлога отпусти све робове и оде из њиховог града незнано куда. Петар доносећи јело у том тренутку чуо је шта ови рекоше, спусти јело на под и упути се према капији, на којој је стајао један глувонеми вратар од рођења. Петар му рече“ у име Господа Исуса Христа отвори “, а глувонеми му одговори“добро господине“.Након овога вратар исприча како му Петар силом Христовом отвори уста. Зоил и његови укућани су га узалуд са тугом тражили.
Међу људима живе наизглед обични и неугледни људи, који су пред Богом велики угодници.
Свети Петре, моли Бога за нас…
