Румунија, као и остале балканске државе током средњег вијека западају у турско ропство. Један од разлога слично као код Срба је било и нејединство румунских великаша. Румунске земље Трансилванија, Молдавија и Влашка нијесу због неслоге могле да успоставе јединство. Тако Трансилванија током петнаестог вијека пада под Мађаре, а убрзо затим после неколико деценија Влашка и Молдавија под Турцима. Последњи отпор Турцима је пружао један од великаша Михаил Храбри. Након њега турска порта поставља на чело румунских земаља грчке великаше-фанариоте, слично као што је било и са Српском Православном Црквом, гдје су на чело Пећког трона довели монахе фанариоте.
Средином седамнаестог вијека родио се румунски великаш Kонстантин Бранковеану. Постоје на нашем језику различите варијанте овога презимена, негдје “Бранковани“, “Бранковени“, “ Бранковеани“…Kонстантин Бранковеану је владао Влашком као турски вазал. Политичке прилике у то вријеме су биле нестабилне. Турска је слабила, а аустријска династија Хабзбурга је узимала дио по део румунских земаља. Такође, присуство Русије се повећало у овим крајевима.Kонстантин Бранковеану је притекао Русима као православној браћи, очекујући од њих помоћ. Чак га је цар Петар Велики одликовао највишим руским орденом Светог Андреја Првозваног. Сазнавши за ово Турци бацају у тамницу Kонстантина Бранковеануа и његова четири сина Kонстанина, Стефана, Радуа, Матеја, а потом их одводе у Цариград. Тамо их уз мучење погубљују, остављајући им као алтернативу прелазак у ислам, што они одбијају. Најмлађем сину је било свега дванаест година, а, отац га је савјетовао “да му је боље умријети по хиљаду пута, него се одрећи своје вјере“.
Kонстанстанин Бранковеану је за вријеме своје владавине учинио много за свој народ и земљу. Подигао је чувени манастир Хорезин, многе цркве у тзв. бранковеанском стилу, замкове.
Свети Мученици Бранковени, молите Бога за нас.
