У Цркви има много примера када су светитељи Божији страдали не од незнабожаца или иноверних, него од својих, истоверних. У новије време познат је такав случај светог Нектарија Егинског, који је претрпео невероватна страдања и прогоне од црквене јерархије. Слично се десило још једном грчком монаху светом Максиму Грку, који је живио крајем петнаестог и у шеснаестом веку.
Свети Максим Грк родио се у данашњој Албанији од угледних и богатих родитеља 1480.године.То је било жалосно доба за православне Грке, непосредно после пада Цариграда. Универзитети су затворени од стране Турака, тако да су учени Грци, који су били жељни знања одлазили на Запад. То се десило и са светитељем о коме је реч. У младости одлази у Италију и Галију, где стиче знања по најпознатијим универзитетима од уважених професора. Остаје на западу петнаестак година. Ипак, жеља ка тиховању и богопознању га одводи на Свету Гору, у манастир Ватопед. Руски цар Василије Иванович упућује молбу светогорцима да пошаљу ученог монаха да просвећује руски народ који је страдао од различитих страних утицаја. Након одбијања једног старијег монаха, избор пада на светог Максима Грка. Мада и он прихвата нерадо после низа одбијања, као да је предосећао тешка страдања у Русији.
Доласком у ову земљу бива лепо примљен. Бавио се исправком и преводом црквених књига, пошто је добро знао латински и старогрчки језик. Међутим, временом увиђајући аномалије црквеног клира, бива све више клеветан. Најпре у тајности, да би доласком митрополита Данила то резултирало његовим хапшењем и одвођењем у тамницу. Осуђен је као јеретик. Молио је поменутог митрополита да се смилује на њега, уверавајући га да он нема везе са оним зашто је окривљен. При том у смирењу не поричући остале своје грехе. Али немилосрдно свештенство није обратило пажњу на његове молбе и вапаје. Чак је митрополит Данило поставио испред келије светог Максима два нечовечна чувара, која су га сурово мучила шест година. Без обзира на све, никог није осуђивао. Молио се и за митрополита Данила, да му Господ не урачуна нехришћанско и нељудско поступање у грех. Борио се у тамници и са осталим својим страстима. Написао је на зиду келије канон Светом Духу, који је и данас познат у Цркви. Провео је у тамновању пуних осамнаест година. Ослобођен је оптужби након инсистирања цариградског патријарха, као и других истакнутих црквених личности тога доба. Ипак, молба да се врати у манастир Ватопед и напусти Русију није му испуњена из страха од откривања неправилности у руској цркви и држави. Упокојио се стар и изнемогао од дугогодишњег мучења. Проглашен је за светитеља од васељенског патријарха 1988.године, а касније и од Руске Православне Цркве. Свете мошти му се налазе по разним манастирима и местима. Дeо моштију му се налази и у манастиру Ватопед, за којим је толико жудио да се врати у њега. Свети Максим Грк је пример правог хришћанског трпљења и незлобовoсти, што све говори и о одсуству гордости и сујете једног од најобразованиjiх људи тога доба, поготово у православном свету.
Свети Максиму Грку, моли Бога за нас.
