Дешава се често да кажемо да је неки човек добар без обзира на његове спољашње поступке. Иако људи не познају људско срце, то је тачно. Бог га међутим савршено познаје.
Библија, а посебно Јеванђеља приповедају нам, да многи наизглед лоши људи, цариници, грешници, иако су спољашња њихова дела била заиста врло лоша, срж њиховог бића и душе је остао чист. Оваквих примера у историји Цркве било је много. Многи од врло грешних људи постали су светитељи и мученици. Један од оваквих је био и свети Ардалион Глумац и комедијаш по професији. У време римске империје засмејавао је људе. Посебно је волео да имитира и изругује се хришћанима и мученицима. Па и хришћанским Светим тајнама. Ово је врло засмијавало присутне незнабошце. Међутим, Бог, који познаје људска срца, знао је поред свега да Ардалион није покварен човек. Пошто није формалиста искористио је чак и исмевање Ардалионово хришћанства за његово умудривање и спасење, а у очима незнабожачког света то се чинило као лудост и пропаст. Јер су мерила Божија и света различита. Наиме, једном приликом Ардалион је исмејавао хришћане, тачније Свету тајну Kрштења. Пошто је знао формулу Свете тајне, на себе је применио да би је исмејавао. Међутим, десило се нешто необично. Благодат Kрштења је приликом овога изругивања сишла на Ардалиона и он се наједанпут промени, представљајући се као заиста хришћанин. Незнабожци су у почетку мислили да се и даље шали, и да је све то део његове представе. Али, он је и даље тврдио да није, да се не шали него да је стварно постао то што је изјавио. Ово изазва гнев пагана тако да је Ардалион осуђен на смрт. Овај пут заиста “одигра улогу мученика свезавши га за усијани лес“. Ово се зби за време цара Максимијана.
Интересантан податак је да је по овом светитељу названа награда Југословенског позоришног фестивала у Ужицу.
Може се рећи да је он и светац заштитник глумаца, режисера, забављача, људи повезаних са позориштем и јавном сценом.
Свети Ардалионе Глумцу, моли Бога за нас…
