У нашој Православној Цркви постоје житије многих храбрих девојака. Међутим, често се мисли да то припада неким давним временима када су људи били сасвим различити. Али случај Свете мученице Јаглике (Аџић) показује да и у релативно скоријој прошлости су постојали млади људи чије житије одговара сасвим оним славним светитељима из прошлости.
Света Јаглика се родила 1926.године у месту Пива, Црна Гора. Родитељи су јој били Kрсто и Стоја Аџић. Од раног узраста је била врло радна. Осим тога и врло паметна, па су родитељи после завршене основне школе планирали да је пошаљу на даље школовање у Гацко. Али пакао Другог светског рата је прекинуо ове планове. Јаглика је била и побожна. Увек је кадила кућу уочи недеље и празника, нарочито Светог Јована Kрститеља.Породица је заједно вечерала и увек се читала молитва пред јело.
Kада је почео рат показала се још једна Јагликина добра особина, сналажење у опасним ситуацијама. Пошто су Пивом пролазиле различите војске пустошећи људе и стоку, ова паметна девојка се облачила у дроњке и прљаву одећу. Лице је мазала гаром, а све то да би сакрила своју изузетну лепоту од похотљивих војника.
1943.година је била изузетно трагична за становнике Пиве. Припадници Принц Еуген дивизије састављене од фолксдојчера и СС ханџар дивизије су за само неколико дана побили хиљаду и сто пивљана. Нарочито су страдали становници места Доли. Ова зла коб није поштедела свету Јаглику ни њену породицу. Група људи у којој су се налазили је била претходно спашена од стране неког Немца Андерса из јужног Баната, након што је увидео да се углавном ради о старим и немоћним људима, а и пошто је познао своју колегиницу са школовања учитељицу Даринку. Рекао им је да бјеже, а да ће он и његова три војника пуцати у ваздух. Тако је и било. Међутим исцрпљени људи свратише у колибе да спреме нешто за јело и да се окрепе. Ту их уморне ухвати сан и дочекаше јутро. Али се деси трагична промена. Kолибе опколише припадници ханџар дивизије састављене од босанских муслимана. Ови их почну сурово убијати, живе их палећи у колибама. Тако и Јагликину породицу оца, мајку и три млађа брата од којих су двојица имали десет и шест година. А, Јаглику изведоше да би се наслађивали похотљиво њеном лепотом. Препирући се међусобно чија ће бити, ова храбра девојка се надљудском снагом истрже од ових звери у људском облику и утрча у колибу где је горјела њена породица, да и она са њима подели мученичку смрт. Тако да је Христос свету Јаглику овенчао са два венца девствености и мучеништва. Током ових крвавих дешавања Јагликину млађу сестру Виду је једна рођака сакрила. После много времена ово сведочанство о страдању свете мученице Јаглике и њене породица ће пренети преживели очевици. Спомен свете Јаглике се слави 6 Јуна по новом календару.
Света мученице Јаглика, моли Бога за нас.
