Румунија – земља богате историје и традиције, која се попут наше налазила на ветрометини путева. На том раскршћу се формирао народ јединствене традиције и културе.
Настали као мешавина Дачана и Римљана, народ близак латинским, а ипак источни православни народ. Румунија је највећа балканска држава са преко двадесет милиона становника. Већина је православне вере. У комунистичком периоду прошла је голготу. Методи увезени из Совјетског Савеза гоњења, затварања и мучења неподобних, били су незамисливи, суманути, апсурдни, као и сами разлози за њих. Ово се посебно односило на младе богослове, свештенике, монахе. Неки од њих су:
Старац Јустин Парву, вероватно један од најпознатијих савремених духовника Румуније. Упокојио се 2013.године. Прошао је незамисливу тортуру. Оптужен да је слушао радио “Глас Америке“ у свом манастиру, уз лажно сведочење осуђен на вишегодишњу казну затвора од 1948 до 1964.године. За то време радио у крајње убитачним неусловним рудницима, где су се услед недостатка кисеоника гасиле сијалице, доживео нељудска мучења и понижавања. Мучења су се састојала од терања затвореника да говоре да не воле своје родитеље, ближње, Цркву, изговарају богохулне речи. Након овог сатанског третмана побожни људи су се осећали горе због изговореног него због самих батина. Молили су се Богу да им опрости. Потом би доживљавали олакшање. Многи од њих ова искушења нијесу поднели. Душевно су оболели или извршили самоубиство, које је такође било забрањено. Kога би ухватили да се на овакав начин решава мука, био би још више мучен.
Валери Гафенку, побожни младић, који се услед тортуре у затворима тешко разболео. Иако млад са великом могућношћу да преживи, свој лек уступа једном протестантском пастору, који ће много година после, сведочити о овоме пред америчким конгресом. Свесно је жртвовао свој живот за ближњег, у овом случају за инославног пастора.
Отац Георги Kалчу је у затвор доспео као млад човек. Доживео тешку тортуру и мучења. Радио на плантажама пиринча у суровим условима са минимумом хране. Да не би изгубио разум током психолошких метода мучења брзо је у себи изговарао Исусову молитву. Ипак, једном је покушао самоубиство, био ухваћен и тешко кажњен. Пуштен је као и отац Јустин Парву 1964.године током опште амнестије под притиском Запада и Америке. Kасније је поново хапшен и излаган тортури. Након чега дефинитивно одлази за Америку, где бива духовник многим сународницима и осталим православним хришћанима, помажући и иноверне.
Током комунистичког периода Румунија је имала необичан став према Цркви. Није је прогонила попут Совјетске Русије, али у суштини владало је слично неповјерење, тако да је свако могао завршити на већ описани начин. Посебно су злогласни били затвори Питешти и Герла. Дешавао се и један необичан процес. За прво време владавине комуниста, повећавао се број монаштва, док се није забранило даље монашење, а млађи монаси распуштени и натерани да раде у фабрикама. И данас је Румунија једна од држава са највећим бројем монаха, у односу на остале већински православне државе. Тако да њихов број достиже петсто и хиљаду монаха у појединим манастирима. Старац Тадеј је говорио да је најјаче Православље управо у овој држави. Поред набројаних познати у читавом свету су румунски духовници отац Арсение Бока, отац Димитри Станилое, Старац Kлеопа Илие, Старац Арсение Папачок.
Познати су и румунски интелектуалци попут Ежена Јонескуа и Мирча Елиадеа, чије је рад на изучавању светских религија врло цењен широм свијета. Тако је врло поштован од светски познатог антрополога Kлод Леви Строса, као и од наших теолога, посебно блажене успомене владике Атанасија Јевтића.
Данас је Румунија лидер по развоју и економији на овим просторима. Земља противречности, скромности и духовности. Румунија у срцу.
