Бивша Југославија, иако комунистичка држава, разликовала се од осталих сличних према својој отворености Западу. Млади људи, као и данас нијесу могли да се привикну на сивило свакодневнице, па су и прије више од пола века тражили алтернативу. То је била рок музика.
У почетку сумњичавост режима према рокерима, заменила је ипак допуштеност овог музичког правца и начина живота. Јер, у супротном би постигли контра ефекат.
Прва рок група или бенд на простору бивше Југославије је основан од стране, интересантно, студената теологије, римокатоличких богослова. Бенд се звао “Жетеоци“. Потом долазе и остали бендови. Познат је бенд “Силуете“ из ране југословенске рок заоставштине.
Оно што је фасцинантно да је сцена у Југославији, била одмах иза Лондона и Берлина. Све врсте рок жанрова су овде добро успеле. Почев од раног ,,слатког“ рока, преко класичног, хипија, хард рока, до посебно новог таласа или вала, који је најдаље отишао у квалитету и приближавању Западу. Почетком и средином седамдесетих хипи покрет је био још јак. Долазе светски бендови попут Дип Парпл, Џетро Тул и други. Познато место окупљања младих у Београду била је дискотека “Цепелин“. После долази до чувеног Скц, Академије.
Што се тиче почетног периода рок музике незаобилазан бенд, били су “Индеxи“…Основани давне 1962.године у Сарајеву. Њихове песме су и даље врло слушане. Југославија је у то време била под утицајем француске шансоне, па су многи музичари отишли у том правцу. Такви су били Арсен Дедић, Драган Стојнић, Ђорђе Марјановић, Јосипа Лисац. Чак и под утицајем Шантићеве домаће поезије попут Јадранке Стојаковић, мада нешто касније.
Што се тиче хард рок музике велики утицај су оставили бендови “Смак“, “Рибља Чорба“, “Атомско Склониште“, после и “Дивље Јагоде“…
Са појавом панка и новог таласа у Југославији је стасавала посебна авангардна омладина. Први панк и нововални бендови су се појавили у Словенији и Хрватској,“Парафи“, “Панкрти“,“Прљаво Kазалиште“, “Азра“, у Београду “ЕKV“, “Партибрејкерси“,“Електрични Оргазам“, “Идоли“. Главно место окупљања био је “Скц“ и “Академија“. ,,Идеолози“ новог таласа били су нешто старија генерација Мома Рајин, Петар Луковић, Небојша Пајкић. Фотографи, који су бележили дешавања Миладин Јеличић, Драган Папић, Зоран Вујовић Вуја, чија је монографија са фотографијама из тог периода “Деца сребрене емулзије“, пре неколико година врло добро прошла на београдском сајму књига.
Ово је било време кад су се Београд и Загреб волели, а са њим и остатак државе…
Не треба заборавити ни македонску алтернативну сцену са дарк, готик бендовима “Анастасија“, “Падот на Византија“, “Мизар“, “Архангел“. Нови талас је у Босни и Херцеговини добио специфични локални карактер “нови примитивизам“, са бендовима “Забрањено Пушење“, “Елвис Ј.Kуртовић“, који су у себи обухватали сарајевски хумор из чега је настала и “Топ листа надреалиста“.
У средишту читаве југословенске рок историје свакако се налази група “Бијело Дугме“. Из данашње перспективе необичан бенд склон иновацијама. Обухвата у себи спој рок и домаће музике, хард рок, као и нови талас са једним албумом. Често су их оптуживали као ,,партијски бенд друга Тита“, да певају ,,пастирски рок“, као и да су се мање или више вешто бавили плагијатима. Било како било, они су један од најпознатијих југословенских брендова, чија мејнстрим варијанта је била прикладна и рокерима и народњацима, широким народним масама. Њихове песме се и даље интезивно слушају са носталгијом широм еx Југославије.
Шта на крају рећи -“Kао да је било некад“.
Милош Лалатовић
