Када се Едвард срео са Давидом, узео га је узео за руке, заплакао се, није могао да заустави сузе.Прошло је тако око пола сата, и рекао му, “све ће бити добро“…
Као да је у моменту видио читав Едвардов живот, почев од најранијејлг дјетинства, па све до сада.
Лијечење Едварда је било тешко.Борба се водила на свим нивоима, физичком, психичком, душевном, духовном.
Затворили су га у стан.Из најбоље намјере, заиста.Молили су се сви за њега.Он је био у агонији.Нове дроге на које је био навучен Едвард су биле ужасне, изазивале су тешке кризе.Чинило се да им нема краја и да ће брзо преминути.Чак је Сузан, видјеċи га како се мучи то прижељкивала.Без обзира на љубав према њему, чак, баш због тога је то жељела.Размишљала је о животу овог неком смијешног човјека.Знала га је од раног дјетинства.Увијек је био као да нешто крије.
Такав је остао до данас.Није се промијенио, упркос свему.Имао је тешке халуцинације и ваљда делиријуме.Закључали су кућу да не би побјегао, јер само о томе је причао у бунилу.Сузан је набавила медицински морфијум, давала му га је са времена на вријеме, то није било довољно, али се мало умирио.Молитва за Едварда је била непрестана и тешка.Давид је остајао дуго и молио се сав у зноју за њега.
Извукао се после два мјесеца.Криза је коначно прошла.Али и даље су врата држали закључана.
На крају се опоравио. Бар се тако мислило. Криза је прошла, бар физичка.
Међутим, прегледом је установљемо да је Едвард Хив-позитиван, да има хепатитис, као и низ других озбиљних обољења.Криза се у другом облику наставила.Био је тешко депресиван и тражио је поново дрогу.Брзо је отишао са овог свијета. Сузан је покушала да контактира његове родитеље, али су нажалост, прије годину дана умрли једно за другим, вјероватно жељни сина, јединог дјетета којег су имали.Купила му је гробно мјесто на градском гробљу у близини цркве.Стајали су на сахрани Сузан, Давид, Исак, као и свештеник који је држао опијело.
После њега су сви разишли само је она остала.Без обзира на грехове овога јаднога човјека, гроб му је одисао неким сјајем, можда и васкрсењем, за разлику од већине других гробова, који су били некако усамљени, као да су представљали и већину назови живих људи у овом тужном граду.
На крају је Сузан тихо рекла свом некадашњем најбољем другу, извукао си се безобразниче, јер је са његове хумке осјетила радост.
Након свега отишла је и дуго лутала градом, баш оним Едвардовим улицама, посматрајући нове мушкараце и жене или како се већ изјашњавају, а који ће нажалост у најбољем случају завршити попут Едварда.
