Сузан се након савјетовања са Давидом вратила у неку нормалу.Ишла је на посао, није слушала помисли, иако су биле врло наметљиве.Али, могло се даље.
Једном док је пролазила опасним дијелом града, улицама је лежала колона зависника.Нове дроге су скроз уништиле људе.Било је и доста проститутки оба пола, многима се пол није могао ни разазнати.Одједном је на своје запрапашњење угледала човјека, андрогиног изгледа, урађеног новим супстанцама, али довољно свјесног да се нуди мушким пролазницима.Био је то Едвард.
Најбољи ђак њихове средње школе, некадашња будућа нада.Једва га је познала по карактеристичном младежу на лицу.И даље је био згодан.Некад су дјевојке жељно чекале да их позове на излазак.Али, он се увијек чинио стидљивим.Био је Сузанин најбољи друг, никад га није гледала у том смислу мушко-женских односа.Више као брата.Поред своје омамљености био је накарменисан, нашминкан, у полу- женској одјећи.
Едварде, обратила му се Сузан, да ли си то ти? Сузи, ти си, боље иди, ја нијесам онај исти кога си знала.Не познајем ни самог себе више.Не знам ко сам и куда идем, вјероватно у пакао, тачније, већ сам у њему.Шта се десило, знаш да мени можеш све рећи, без обзира на све и размак година откад се нијесмо видјели…Хајдемо до ресторана брзе хране, предложи Сузан.Едвард невољно пристаде.Кад су сјели и наручили храну, дуго је плакао.Али стара другарица је имала разумијевање.Чекала га је да се умири.Потом је почео.
Сузан, након завршетка средње школе, уписао сам престижни факултет.Одмах сам запазио средњовјечног згодног мушкарца.Био нам је професор.Можда нијеси знала, иако смо били најбољи другови, али ја сам читаво вријеме био геј.Понекад сам глумио да ми се свиђа нека дјевојка, и заиста сам хтио да се промијеним, покушавао везе са женама, али то ми се чинило лицемјерним.Но, да наставим, како сам упознао на факсу згодног типа, нијесам могао да престанем да размишљам о њему.Никад ми се то није десило.Био сам као опчињен њим.Он је то примијетио, изгледа да је имао велико искуство.Крио сам своје геј склоности од дјетинства, мислио сам да ћу и умријети са том тајном.Међутим, згодни човјек ме свако предавање зачикивао, шармантно испитивао и на крају ме позвао на пиће.Врло брзо сам попут сирене одлучио да збацим своје пераје и бацим се у наручје професору.Почели смо везу.Било је као да сам на деветом небу.
Али ја сам био будала. Био сам му само један од многих мушкараца и жена, пошто је тип био бисексуалан. Мијењао их је као чарапе. Срце ми се сломило, кад сам га затекао како држи у наручју згодну дјевојку коју сам познавао. Кад сам му после објаснио колико сам љут, одбацио ме, говорећи да сам малограђанин и луд.Вратио сам се у свој град.Родитељима сам признао све.Било им је тешко као ревносним хришћанима и понудили су ми помоћ.Но, ја је нијесам желио.Рекли су ми да морам напустити кућу, највише су ме бољеле сузе моје мајке кад сам одлазио.Отац ми је преко ње оставио нешто новаца.Није хтио да има ишта са педером, па макар му био и син.Почео сам да користим алкохол и наркотике.Своју зависност сам брзо морао плаћати својим тијелом по овим улицама.Пошто сам био геј, лако ми је било пронаћи муштерије.Нико ми се скоро од њих нимало није свиђао.Али, морао сам.Чак и без обзира на све, поред наркотика, постао сам завистан и од секса.Морао сам имати што више партнера да бих задовољио своју страст, понекад нијесам ни наплаћивао.На крају заврши своју тужну судбину Едвард.
Сузан је стајала као укопана, нетремећи посматрајући свог некадашњег најбољег друга у шта се претворио.Дуго су обадвоје након тога посматрали пролазнике кроз излог, не проговарајући ни ријеч.Напокон му Сузан предложи сусрет са једним изузетним човјеком, који ће му сигурно помоћи. Био је то Давид.
