Враћајући се са факултета млада студентиња, срела је средњовјечног човјека.Дјеловао је како су ходали једно према другом чудно.Човјеку, баш кад су се срели испане из руку крупна новчаница.Поштена дјевојка хтјела је одмах да врати, али човјек је великом брзином већ поодаље отишао, тако да је њој у тој гужви било неумјесно да трчи за странцем.Једна баба просјакиња, која се ту нашла, рече јој, нека дјевојко остави то, требаће ти.Она је послуша, то јој се чинило најрационалније, иако имала је строге моралне норме, и не би узела туђе, макар се и нашла на улици.Дјевојка је била религиозна, превише тешка према себи, буквално је тумачила библијске ријечи.Често је себе доводила у стање панике, очаја, али срећом, вјера у Исуса је превладала сва те нападе.Знало је да буде и доста мучно.
Ова дјевојка се звала Сузан.Припадала је хришћанској породици, необредних схаватања, али сама је имала потребу за истим, за библијском ријечју.Нашла је још у средњој школи у градској библиотеци стару Библију.Читала ју је, и тумачила на свој начин.Дуго година јој је то било добро.Много јој је помогла Божија ријеч.Али, на несрећу или срећу, а ако је срећа, то је она непријатна и исцпљујућа срећа, што тражи пуно од онога кога задеси.Тражи све.То је пут без повратка, ако не наиђете на компетенте људе, и ако их наравно послушате, у супротном слиједи вам тежак пут.Само толико, тежак пут.
Дјевојка се залијепила за неке стихове из Посланица Апистола Павла.Већ дуго је имала проблем са присилним мислима.Није знала откуда долазе, па је ,,за сваки случај“ узела их као озбиљне, тачније средње озбиљне.Није је инетересовало ни што су на медијима јавили о почетку новог свјетског рата нити било шта друго.Нешто се није уклапало у њеној перцепцији тумачења Библије.Била је нецрквени или неконфесионални хришћанин.Све је до тад ишло добро.
Али тад је за њу наступио пакао.Једног раног јутра баш кад је имала заказан тежак посао, ту ноћ читала је Библију.У неком назови подвижничком смислу, баш тада је ухватила тешка мука.Прочитала је нешто што се супростављало њеном уобичајном схватању хришћанског живота и јако патила.Ту ноћ, а већ и раније друге доживјела је пакао.Све јој се потрефило у неких два мјесеца.Невјероватна мука.
Ујутро се наизглед пробудила, иако уопште није спавала, и отишла је на посао.Осјећала се као у паклу.У градском превозу су се случајно потрефили неки хришћански свештеници, који су расправљали довољно гласно о тумачењу стихова, који су је ,,мучили“.Десило се нешто невјероватно.Ови људи су скроз другачије тумачили дате стихове.Нашла се у недоумици.Али, било јој је лакше.
И тако су се дани настављали, некад тежи и мало предахнији.Дјевојка се трудила да тумачи библијске ријечи како је знала и умијела.А онда је срела Давида и Исака.
