Стивен је рано остао сироче.Одгајали су га рођаци, али да ли су имали љубави за њега, питање је…Имао је велико наследство, зато су га ваљда и чували.Утјеху је проналазио у храни.Као двадесетогодишњак већ је имао преко двеста кила.Слушао је сталне критике, грдње и увреде од људи код којих је живио.Баш их није подносио.Морао је да иде код нутриционисте и психијатра.Психијатар је ординирао тачно у згради гдје је живјела комуна одбачених и презрених од свијета Давида Гинзберга.
Стивен је ишао код психијатра поред проблема са вишком килограма и због зависности од таблета против болова.Осјећао је ужасну празнину.Размишљао је о самоубиству.Психијатар му је из сеансе у сеансу понављао исте ствари.Навукао га је на још љекова.Тачније, претходне је требао да замијени другима, а он је узимао и једне и друге.Набављао их је тако, па сналазио се.
Размишљао је, ко ће опет слушати онога досадног човјека, али морао је да иде из два разлога, због рођака код којих је живио, а посебно због таблета, које је требао овај да му препише.Лифт није радио.Из неког разлога је био покварен.Морао је пјешке до терапеута.Било му је ужасно напорно.Одмарао се на сваки час.У једном моменту стао је тачно поред стана већ поменуте комуне у коју је улазила старица са храном.Стивен, кад је уморан видио храну, једва се суздржао да не опљачка старицу.Она је то примијетила и позвала га у стан.Без размишљања је пристао.Понудили су га храном, на шта је радо пристао.Док је јео, разговарао је са Едмондом, Исаијом и његовом дјевојком, а и са још неким члановима комуне.Толико се занио у разговор да је изгубио појам о времену.Прошли су сати, термин за психијатра је одавно прошао, није се никоме јавио, а њему се није ишло одатле.Први пут у животу је осјетио мир, бар тога типа.Чак је и таблете заборавио да попије.Хтио је да остане, али гдје, људе је кратко познавао, мада као да их баш дуго познаје…Давид је рекао неком од чланова комуне да кажу младићу, ако жели може да остане.При том Стивен ником није рекао ту своју жељу.Да, помислио је, али ће рођаци звати полицију кад га не буде било.Опет је добио одговор од Давида, посредно преко истог члана који му је саопштио да остане, да људи код којих живе само желе да га се ослободе, да им неће недостајати, тачније биће срећни.Остаће им богаство, тако ће барем они мислити, али неће, не мора се зато бринути.Остао је.
Господо, онај несрећни отпадник не само да скупља “шљам“ око себе него се навадио и на дјецу нама блиских људи, говорио је предсједник двадесеторице.Дебели момак, коме су родитељи били угледни чланови нама братског друштва, настрадали прије скоро двадесетак година у саобраћајној несрећи, а потом га усвојили рођаци чланови истог, поред што су се од тог дудука забавили разним његовим глупостима, на крају је завршио код Давида Гинсберга, нашег љутог непријатеља и издајника.И према сазнањима, које смо добили од демона, не намјерава да напусти то проклето мјесто.Тај дудук није ни битан, него ко зна чији дјецу може све привући у ту јазбину.Можда моју, можда вашу, размислите.Тип је постао врло опасан.Морамо испититати како зауставити све то, а њега коначно ухватити.Харолде, теби дајем то у задатак.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име