Госпођо Гинзберг, све је у реду са Вашим сином. Открио сам код њега фантастичне интелектуалне способности, које треба развијати. Ма какви, ништа не треба да платите, чак и оно што смо се на почетку договорили. Овакав таленат се рађа једном у више десетина година.Депресија је код Давида била само пролазна појава.Одлично се изборио са њом, много боље него зрелији људи, што се уосталом од њега и очекивало.Ви уопште не знате каквог имате сина.Можда звучи лудо, али кад Вам син можда постане владар свијета, поносно ће те рећи, да то је он, мој Давид.Не шалим се.Хало, да ли ме чујете, а да Ви сте се утишали, не вјерујете шта причам? Мислите да сам као моји пацијенти.Не, ништа Ваш син није конзумирао.Да, ни траву.Један од ријетких тинејџера, зато што је посебан.Не брините се, препустите Ваше дијете у моје руке, обећавам да нећете зажалити.Нека дође већ данас у пет.Ништа, понављам не треба да плаћате.Све је у реду.
Давиде, данас сам разговарао са твојом мајком. Нијеси ником ништа рекао? Не, докторе, ја сам тврд карактер. Одлично. Данас идемо са нашим невидљивим пријатељем на посебно мјесто. Бићеш одушевљен.
Ох, докторе, да ли је ово наш млади члан? Давида и психијатра је дочекао средњовјечни човјек испред једне велелепне зграде.Јесте, Марк, момак ће нас све превазићи.Ми смо знали нешто, а он ће бити потпуно укључен у тајну. Идемо. Улазећи унутра, Давид је угледао око двадесетак људи, ничим нијесу одавали утисак неког луксуза.Потуно обични људи, на први поглед.Сви стадоше на једном мјесту, а један од њих је попут каквог проповиједника изговарао одређене непознате ријечи, које су личиле на неки стари језик.Сам начин на који их је изговарао дјеловао је као молитва.У једном моменту се појави мноштво бића попут оног у психијатровој ординацији, кад је примио иницијацију.Сви су били прелијепи, просторији која је иначе била полумрачна давали су неку специфичну свјетлост.Одједном сви падоше у неку врсту транса.Давид као да је напустио своје тијело, остали такође, и нешто попут као што је негдје читао астралног тијела нађоше се у ваздуху.
Ово је било нешто скроз запрепашћујуће.Летјели су попут Супермена.Сретели су на путу душе многих умрлих људи.Јако много њих је било у великој или потпуној власти демона.Купили су их као играчке и одводили са собом.Сретали су се и астралним тијелима многих окултиста, мага, вјештица и итд.Сви они су се поклањали њима у дубокој понизности, као својим надређеним.Демони нијесу били ни изблизу онако лијепи као што их је раније видио.Попримали су неки ужасан изглед.Младић се од читавог астралног путовања веома уплашио.Али су га одмах охрабрили психијатар и неки демони, који су му саопштили да их се не плаши, да су они његови пријатељи и сарадници вјечно.На том путовању сазнао је многе ствари, видио шта људи у тајности раде, многе гадости су чинили и они утицајни који су се правили поштени.Демони су наговарали неке од њих на разне непоштене и неморалне ствари.Тај пут је видио свијет на начин који му је промијенио потпуно слику о њему.Мислио је да има сто година не би толико могао ни приближно да сазна о људима, друштву, држави, па и читавом свијету, толико.
Коначно се вратише.Сви су се понашали као да се ништа није десило нарочито.Вјероватно за њих и није.Изненадио се да је врло мало времена прошло за све што су видјели.Свега двадесет минута.
Отишао је кући.Наставио да иде у школу и глумио обичног неснађеног тинејџера.
