Давид је ушмркавао хероин. Бројао је дане и колико може да га користи, а да не постане зависник.У међувремену је користио анксиолитике.Вјероватно већ знају за моју навику, упозориће ме, помишљао је.Али ово ми је једини излаз, једини кад могу мало да одахнем од оних одвратних њушки, демонских и људских.Али и зависност припада демонском свијету.Да, и ово што користим је под утицајем демона.Живим, некако, а правим се да не егзистирам под њиховом надахнућу.
Господо, морамо да будемо трезвени, говорио је предсједник двадесеторице, гледајући у Давида, непријатељ нам је опасно узвратио ударац, немаром и неких које сједе овдје.Тачније, вољели би да сједе још негдје другдје.Давиде изађи, молим те.О чему се ради, предсједниче? Изађи! У реду, рече љутљиво и помало уплашено Давид.
Имамо информацију да користиш наркотике из разлога што нас не можеш гледати, што смо ти одвратни и итд, да ли је то тачно?
Господине, није тако, мало сам заморен, ипак сам ја млађи од свих, нијесам баш скроз навикнут, али никад вас не бих издао. Прије свега из огромног поштовања и захвалности према моме преминулом учитељу, који ме овдје и увео, а онда и због страха, јер знам шта се дешава са издајницима.
Овај пут си био искрен, прогледаћемо ти кроз прсте.Али имаш један задатак.Да пратиш неке људе.Све ћемо ти објаснити како и шта.
Добро, ко су ти људи, неки опасни? Бескућници, одговори предсједник на Давидово питање, на шта се овај осмјехну.
Ко, какву они опасност представљају, одакле Вам то, зезате ли се са мном?
Не знам заиста, како си дошао на мјесто које заузимаш, са обзиром да си у толикој мјери неупућен у ствари које одлично знају они и на нижим ступњевима.Ти људи су опасни, намјерно су одабрали тај бездомни и трновити пут, као врсту подвига.За људе свијета они су луди, али у Божијим очима су велики.Изгледа да су доста напредовали, баш њиховим дејством, како смо добили информацију су наши планови срушени.Ради се о важним стварима.
Зашто их не убијете?
Зато што не можемо, више пута смо покушавали, али никако да успијемо.Заштићени су посебном Божијом заштитом.Ни демони им се не могу примаћи.Да не спомињемо да су многе људе тешке грешнике преобратили на свој пут, и сад су побожни сиротани.Ти се крећеш у тим круговима, питај дилера да нађе неког да их уцмека.Неког ко није превише огрезао у гријех, можда да и потиче из оних породица са Исусовом сликама свуда по зидовима куће.Али да желе да се извуче из биједе и да зараде новац и постану важни.
Добро, одговори Давид, мислим да неће бити тако тешко.
Хоће, види се да ништа не знаш, иако дјелују као последњи биједници, они су нам најопаснији, кад су подвижници Распетога.Молитве им имају велики утицај.Знаш ли планове које смо направили, у великом су заостатку захваљујући њима.Мислили смо да пошаљемо амбулантна психијатријска кола да их покупе и затворе негдје као опасне типове у строгој изолацији.И? Шта, и, ауто се запалило само од себе, болничари и обезбеђење су једва живе главе извукли.И тако више пута.Да не набрајам шта смо све покушавали, али ништа.Демони су бијесни, казнили су нас, све овдје присутне, сад си ти на реду, и тебе ће жестоко мучити ако не уклониш ове уљезе са улица нашег лијепог града.Али, упозоравам те, људи су много опасни за нас.Не знамо чак ни како се зову, нити одакле су се створили, не би ни знали да постоје, да демони нијесу реаговали на њихово присуство и то баш.
Иди, сад, и смисли најбоље нешто, ваљда те научио психић нечему.
