Милош Лалатовић: Психијатар и демон (двадесет и четврти део)

Господо, не знам шта да вам кажем.Директно сам добио информацију из пакла да Сатана планира претворити овај свијет у крв, прашину, сузе и бол.То треба да се оствари преко држава и народа којима је било много дато, али нажалост, тачније срећу, изневјерили су Бога.И сад раде бесмислене послове и радње мислећи да чине нешто велико.Толико су хипнотисани тиме да нема шансе да се та руља преврати, чак ни у аду.И тамо ће се стање њиховог бесмисла само повећавати.Нијесу били одани ни Исусу ни Сатани, али их је овај други користио за своје потребе као робове.Као некада фараон, само што ови јадници нијесу били свјесни да су испод робова, за разлику од оних у прошлости.Ово што причам се односи на значајан дио човјечанства данас.Понашање заслепљености је увелико постало традиција, тако су радили њихови преци стотинама година, није било покајања, трудили су се и плаћали све признате и непризнате адвокате да их бране.Да истину представљају лажју, а лаж истином.Све мало по мало, а често и поодоста.Немојте се заваравати, ми иако привилеговани, само смо привелеговани робови.Сатана и демони не трпе конкуренцију.Знате да је хтио да буде једнак са Богом.Још није одустао од тога.Биће бог, макар створио илузију, као вјешти бајач доводи и доводиће људе у обману. Живјеће у лажи, лаж или истина, многи људи мисле да се ради само о тачности или нетачности информација, али вјешти опсенар лако намјешта тзв.стварност.Само да му Бог допусти, нада се да неће бити довољно њих пробуђених, па и несвјесних или полусвјесних, али који су по Божијој Вољи, а они би могли спасити свијет, који већ одавно у злу лежи.Још од Адамовог и Евиног пада.Зашто? Чуо сам да више не могу да гледају све те светитеље и мученике кроз вјекове који заузимају њихова некадашња мјеста.
Прије него што све претвори у пустош, направиће то од људских душа и срца, ума и бубрега.Жели да направи демоночовјека.Јесте, рећи ћете стара замисао.Али она је увијек нова.Ми морамо у овом граду да очистимо гадове покајнике, који су се размиљели.Пријети нам да од ових улица са лудим људима, који леже на плочнику, потпуно одбачени од свакога, од демонског раја, направе урбану пустињу, као у стара времена кад су се у Египту подвизавали Антоније, Онуфрије и итд.Неће моћи.Смислићемо пропаганду против њих код наводно нормалних, да су опасни, да ће им својом проповијеђу узети све што воле, блуд, уживања, новац.Отворићемо лов на људе, не само на ове, него и на оне који их буду слушали.Јесте ли разумјели, господо? Да, господине предсједниче.
Давид је и даље клечао у својој кући и молио се.Духом је видио и чуо све што су причали његови некадашњи саборци.Добио је информацију од Исусове мајке Марије, да се заиста свијет опасно љуља, али да ће се њеном интервенцијом планови моћних људи и демона претворити у прах.У том моменту неко је отворио врата.Није се окретао.Био је то Едмонд.Клекао је иза њега.Молио се неко вријеме, можда сат или два, и без ријечи отишао.Коначно је у овој пустињи од града и себе, несрећни човјек пронашао цвјетну зелену оазу, а која се налазила у њему самом.