Давид је данима лежао у кревету са спуштеним ролетнама.Није знао ни који је дан, ни да ли је дан или ноћ.Под великим дозама разних љекова и опијата, било му је сасвим свеједно.Очекивао је смрт.Знао је да су га двадесеторица отписала, да су нашли новог кандидата.Више га и не зову на своје састанке.Искрено, и боље се осјећа због тога.Вјероватно ће покушати да га уклоне.Чекају да то сам уради.
Једном се десило нешто необично.Јавила му се нека прилика, да ли је то био дух, анђео или нешто друго, на крају крајева вјероватно халуцинацијација.Али, шта год било, живот му се преокренуо тада.Све је почело са великом бијелом свјетлошћу.
Из ње му се јавио глас, који га је тјешио и обећавао преокрет у његовом животу, само ако то жели.Није ништа одговарао, али глас је настављао да га охрабрује.После свега, тога јутра, знао је да је било јутро јер подигао је застор са прозора после дуже времена.Живио је у потпуном мраку мјесец дана.Ништа није јео, само је пио љекове са мало воде.Тога јутра није их узео.Тек после се сјетио да није, сјетио се и да је отворио прозор и запитао шта је то било? Није имао одговор.Скувао је кафу, попио је и отишао у шетњу.Прољећно сунце је било врло пријатно.Сјетио се да је чуо из дјетинства негдје проповијед да “сунце обасјава и зле и добре“…Да, ја сам зао, помисли.Зао и глуп.Да сам барем добар и глуп или зао и паметан.Ето, испао сам и за једно и друго на погрешној страни.Чекај, одакле ми ово, зачудио се, зло је добро, зар ми нијесу тако говорили…Јесу.Али сад ми ненадано дођоше сасвим другачије мисли.Откуда то? Није ни важно.Ионако сам мртав, само чекам да ме неко убије или да ме одведу и принесу на жртву демонима.Ма, брига ме, отупио сам од свега тога, и од бола и од страха.Немам више ни једно ни друго.Све ово је помишљао Давид, док га одједном не прекину врисак жене.Окренуо се да види о чему се ради.Дијете јој је упало у ријеку.Нико није притекао у помоћ.Ипак, код њега је неки рефлекс прорадио и несвјестно скочио у воду и спасао дијете.Жена је била пресрећна и врло захвална.На крају се запитао, одакле сад стварно и ово? Кад демони пренесу двадесеторици ове промјене код мене, има да, ко зна шта ће бити.Ово је све тајанствено.Човјек је заиста тајна.Док је размишљао пришао му је просјак и затражио нешто ситниша, дао му је, а овај му је заузврат дао медаљон са ликом неке жене.Па ово је мајка Исусова, Марија.Опет му је нешто пажњу преузело, тако да је медаљон ставио у џеп.
Дуго се задржао тога дана.Није му се ишло кући, али је отишао.Отворио је врата, осјећао се устајао ваздух, скупљен у стану ко зна од када.Јавио му се потом његов “анђео чувар“, демон задужен за помоћ њему.
О, Давиде, Давиде, видим да си постао добар. Не брини се, нећу ником рећи, иако знаш да сам ја лажов, са смијехом је говорио демон.А није што си добро радио, може се рећи, било је неутрално, није јасно у чију си част све то радио, тако да можемо и ми то искористити.Чак и кад људи имају добру намјеру, могу да заврше у паклу, како кажу “ пут у пакао је поплочан добрим намјерама“.
Не зезај ме Левијатане, знаш да знам те твоје безвезне приче, глупа интелуктуална наглабања.Стално и стално понављате исто у суштини, иако имате велики број комбинација, али све се своди на исто.Док је Давид ово говорио демону, зачудио се одакле му уопште све то, као и смјелост да то каже.
Потом се овај толико наљутио да је физички насрнуо на њега.Пријетио је да ће да га убије и замало није, да случајно не испаде из Давидовог џепа онај медаљон који му је дао просјак.Демон поче да скичи као каква животиња, говорећи да склони медаљон.Потом је нестао.
Шта је ово, велики Левијатан се препао од овога, обичног медаљона, помишљао је Давид? Да, на њему је лик Исусове мајке.Зар, заиста Она има толику моћ? А шта да јој се помолим? Хајде, као да је чуо неки умилни глас.Као да је само нешто почело говорити из њега, па поче, Маријо, Мати Исусова, помози ми, не знам шта да молим и тражим, али помози ми.Потом се нешто одвалило из њега и дуго је плакао.Али плач је био другачији, очишћујући, некако.Гдје сам ја био читаво вријеме, помишљао је?Данима није излазио из куће, али овај пут од непрестане молитве Исусовој мајци Марији.Није могао да стане.Заборавио је на јело, пиће, дрогу, таблете, двадесеторицу, демоне, па и сам себе.Ништа више није било важно, осим молитве.Али, не демонима него Богу, тачније Божијој мајци.
