У многим филмовима постоји радња где људи схватају да живе у илузорном свету из разних разлога. Већ је нашироко позната прича о медијској пропаганди којима је наше време прожето, која протура лажне информације, стварајући својеврсни матрикс. Али, колико се током вјекова услед обичаја, заблуда, својих и наметнутих, живело у прелести…
Сваки човек од рођења је изложен информацијама породице, околине, најпре, а потом одређених личности, књига, музике, које га формирају. Тако се разликују људи из града у град, из државе у државу, о континентима да и не говоримо…
А, није само то. Човек се у старту рађа са одређеним наслеђем дугим хиљадама година, које је добио од давно заборављених предака. У великој мери је то генетско наслеђе лоше, иако има и доброг, али измешано са злим. На основу њега се формирају одређене склоности и схватања. Може се рећи да је човек, већ у почетку живота болестан, иако је формално здрав. Родио се човек, родио се болесник.
На основу свега досад набројаног, формира се личност. А, личност се формира путем слободне воље човека у датим околностима. Слободна воља људи је толико притиснута свим набројаним, као и разним околностима, нарочито трауматичним, карактером, да треба огромна снага да би дошла до пуног изражаја. Па, чак и ако неко мисли да је слободан, колико је та тзв. слобода условљена заблудама, подсвешћу, да би се заиста рекло, да, то је то..
.
Kако време пролази свест и подсвест људи се све више ,,затрпава“. У томе нарочито улогу имају медији. Да су некој жени или човеку рекли прије што година да обуку данашњу гардеробу, вероватно би шокантно реаговали. А, како би данашњи људи реаговали да виде људе за следећих сто, и то је питање. Све су изгледи да се стид учи…
Давно је још Вилијам Блејк рекао “кад се врата перцепције очисте, све ће бити онако како јесте“. Kако доћи до тога што јесте? Kроз философију, мистику, религију…Многи су тражећи оно што заиста јесте, завршавали у лудилу. Можда је и лудило одраз слободе, скупо плаћене. Kо зна, они што се сматрају лудим, можда су паметнији од наводно паметних. И уопште шта је лудило, а шта мудрост? Зависи од погледа посматрања…
Сваки човек од рођења је изложен информацијама породице, околине, најпре, а потом одређених личности, књига, музике, које га формирају. Тако се разликују људи из града у град, из државе у државу, о континентима да и не говоримо…
А, није само то. Човек се у старту рађа са одређеним наслеђем дугим хиљадама година, које је добио од давно заборављених предака. У великој мери је то генетско наслеђе лоше, иако има и доброг, али измешано са злим. На основу њега се формирају одређене склоности и схватања. Може се рећи да је човек, већ у почетку живота болестан иако је формално здрав. Родио се човек, родио се болесник.
На основу свега досад набројаног, формира се личност. А, личност се формира путем слободне воље човека у датим околностима. Слободна воља људи је толико притиснута свим набројаним, као и разним околностима, нарочито трауматичним, карактером, да треба огромна снага да би дошла до пуног изражаја. Па, чак и ако неко мисли да је слободан, колико је та тзв. слобода условљена заблудама, подсвешћу, да би се заиста рекло, да, то је то…
Kако време пролази свест и подсвест људи се све више ,,затрпава“. У томе нарочито улогу имају медији. Да су некој жени или човеку рекли прије што година да обуку данашњу гардеробу, вероватно би шокантно реаговали. А, како би данашњи људи реаговали да виде људе за следећих сто, и то је питање. Све су изгледи да се стид учи.
Давно је још Вилијам Блејк рекао “кад се врата перцепције очисте, све ће бити онако како јесте“. Kако доћи до тога што јесте? Kроз философију, мистику, религију…Многи су тражећи оно што заиста јесте, завршавали у лудилу. Можда је и лудило одраз слободе, скупо плаћене. Kо зна, они што се сматрају лудим, можда су паметнији од наводно паметних. И уопште шта је лудило, а шта мудрост? Зависи од угла посматрања.
