Изгледа да је самомучење постало дио живота чувара. Сваки час су долазили у амбулантну по дозу лијека за умирење. Неки период би били мирни, па наставили са пијанчењем, а после опет ињекција за смирење.
Да би надвладали тај страх и напетост, неизвјесност са крајем рата о коме се све више причало, повећавали су своја назови тзв.патриотска и фашистичка осјећања свом силом. Убијали су и мучили затворенике, незамисливо. Мислили су да ће им бити боље, а у ствари постајало им је видљиво сваког дана све горе. Као да су своје унутрашње ране, красте које тешко гноје, све више повређивали, и то до бескраја. Али, као да не примјећују оно толико јасно, као бесомучни. Можда им је сам тренутак мучења пружао олакшање, као да неко покуша уљем да угаси ватру, а онда се она још више распламса.
Једног дана су нас покупили, хтјели су све да нас побију, хладним оружјем. Али из неког разлога нијесу успјели. Натјерали су нас, који смо преживјели да спаљујемо побијене људе. Мирис свјеже убијених људи је био грозан и језив. Шта се десило, не знам, углавном врло брзо су сви чувари побјегли. Дошли су ослободитељи. Мислите да је моја патња престала, није. Било је то невјероватно, али су ме нове власти оптужиле за сарадњу са усташама и фашистима, јер су сазнали за мој рад у амбуланти. Суђења су била сувопарна, нијесу одражавала право стање дешавања у логору, али највише су ме разочарали неки моји сапатници који су свједочили против мене. Један човјек, негдје из Македоније, извукао ме и не знам шта је ставио у записник, да сам стријељан, све ми је то остало магловито и нејасно. Побјегао сам за Мађарску, на крају сам завршио у Америци. Радио сам у фабрици која је производила конзервирани грашак. Временом сам и језик научио. Пензионисао сам се. Нијесам дошао у Југославију ни један пут од кад сам отишао. На америчкој телевизији последњих дана мога живота, знао сам да умирем, јављали су о новом рату између Срба и Хрвата. Све из прошлости као да ми је прострујало у глави, за један трен, све слике мучења, знао сам да се неће добро завршити. Не знам шта је даље било. Позлило ми је и медицинска сестра је позвала доктора. Ја сам већ био мртав.
Крај серијала
