Једна од на изглед безазлених појава са којој смо свакодневно окружени је поп култура. Овај облик изражавања је пустио корене у филмској, музичкој индустрији, па и у књижевности, ликовној уметности, дизајну, моди, готово свуда. Многе изражајне појаве које се схватају под уметничком слободама су итекако утицале на људе, њихова схватања, погледе, одабире, па и одабире страна у ратним и политичким сукобима.

Још је Дејвид Боуви давно изјавио “да је Адолф Хитлер био прва поп звезда“. И заиста се може рећи да јесте био, можда није прва, али свакако је био поп политичка звезда. Његова политика се темељила на запаљивим, бучним говорима пред хипнотисаном масом. Исти ефекат ће једну или две деценије после постићи бројни и дан данас популарни рок музичари и бендови. Ти бендови, музичари, књижевници ће имати и своја политичка уверења која ће преносити својим фановима. Може се десити да неко има један став, али да га његов омиљени глумац, музичар, књижевник својом појавом, гестикулацијом, разувери и окрене на другу страну. Сличан ефекат имају и рекламе.

Ово ће се понављати током бројних сукоба деценијама. Сви знамо за америчке филмове где се њихови противници приказују као досадни, ретроградни људи. Почев од Руса, Арапа, муслимана, Срба. И на крају се обично крај сукоба завршава са концертом неке мега звезде. Тако је било и са ратом у Босни и Херцеговини где је бенд U2 одржао свој антиратни наступ, а у склопу подршке армији Бих и Алији Изетбеговићу. Боно Воx је познат по својој антиратној причи, али где су Срби главни негативци. Џоан Беаз је током рата посећивала Босну, да би дала подршку бошњачким снагама. Али је позната и у данашње време где даје подршку Украјини. Иначе, овај сукоб у Украјини је познат по снажној поп пропаганди. Бројни музичари, глумци, књижевници су стали на страну украјинског председника Зеленског, као неког врховног жреца поп културе тренутно у свијету. Зеленски је по професији глумац, познат по својим контраверзним јавним наступима. Међу првима му је пружио подршку глумац Шон Пен. Пен је бивши муж певачице Мадоне, брак им је познат по скандалима, а познати су и по својем пријатељству са књижевником Чарлсом Буковским, кога су заједно посећивали. Али не само Пен, ту је поред поменуте музичарке Џоан Беаз и удовица Џона Ленона Јоко Оно, бенд Пинк Фројд и многи други .Готово се створила атмосфера, ако ће те да будете кул, будите за Зеленског.

У поп култури има мееста за свакога. Она обухвата широк спектар од мејнстрим до андерграунда, за превише популарне до оних “скрајнутих“.

Интересантно је да контраверзни музичар Мерилин Менсон није подржао Нато агресију на Југославију 1999. године. Популарни руски бенд Т.а.т.у. , који се пробио и на западу , једну је песму посветио тој трагедији. Па и руски председник Владимир Путин се служио триковима популарне културе да би придобио фанове широм света. Само што је он за разлику од Зеленског, који је либералан, промотер ЛГТБ вредности, конзервативан, мушкарчина, у стилу филмова са Ван Дамом, Силвестером Сталонеом, Чак Норисом. Ово је и неке природне савезнике Украјине померило више ка Путину. А, људе, који су склонији левичарским, андерграунд погледима и стиловима живота ка Зеленском. Чак је и једноставни стил облачења украјинског председника постао врло популаран. Зеленски је Јеврејин, заповедник чак и групама, које су у делу јавности представљене пронацистичким. Ово га све ставља на неки пиједестал моћи.

Слично нешто је било и за време Хладног рата, гђе су се СССР и њене савезнице представљале као досадни контролори са шубарама, и ТВ програмом, који се прекида после последњег дневника у 10 увече, а такође и живот у њиховим градовима. За разлику од Америке и Запада где је слобода, кока кола, субкултуре, ноћни живот.
Све у свему и поп култура је један од облика наоружања, бар медијског, а знамо колико они креирају данашњу стварност.

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име