Често се током векова јеврејски народ приказивао као антихришћански. Но, заборавља се да је управо хришћанство и настало у њему. Први хришћани заједно са Исусом Христом су били Јевреји. Иако већински нијесу прихватили Христа, током читаве историје било је у хришћанству дивних примера преобраћених припадника овога народа од којих су неки постали и велики светитељи, попут светог Епифанија епископа Kипарског, који је живио у време светог Јована Златоустог. И у новије време имамо светле примере хришћанских подвижника Јевреја. Један од њих је и архимандрит Николае Штајнхарт.
Животни пут оца Николае је необичан. Рођен је у јеврејској породици у Румунији 1912.године.Постао је адвокат, писац и на крају православни монах. И његова породица се сусрела са антисемитизмом двадесетог века, који је био присутан и прије Другог светског рата. Написао је неке од најзначајнијих књига румунске књижевности 20.вијека. Али посебно је значајан његов опус књига где је описао мистична искуства у затворима комунистичке Румуније, који су били толико брутални да су представљали прави пакао на земљи. Ова искуства посета Божије Благодати су заслужна што је постао православни хришћанин, па онда монах. Након успостављања комунистичке власти у Румунији, кренуло се са масовним бесмисленим хапшењима претежно младих људи интелектуалаца, посебно богослова. Разлози за хапшење су били од непроверених оптужби за слушање радија“ Глас Америке“ до крајне бизарних разлога попут тога што се неки сељак оженио имућнијом женом. Хапшења су кренула од 1948.године и трајала су до 1964, након опште амнестије под притиском Запада. Овом приликом су били ухапшени неки од највећих румунских савремених духовника, као што су оци Јустин Парву и Георги Kалчу, а било је и врло светлих примера мирјана хришћана попут Валери Гафенкуа, који је нажалост преминуо у затвору пошто је лек уступио једном немачком пастору Рихарду Вумберту, који ће о томе деценијама после сведочити пред америчким Сенатом. Услови у овим затворима су били крајње нељудски, као и методи мучења увезени из бившег Совјетског Савеза. Многи су затвореници умрли у њима или су се сами убили не могавши да поднесу тортуру. Посебно су били на злом гласу затвори Питешти и Герла. И у оваквим условима Бог није заборављао своје људе. Слао им је утехе у виду созерцања и благодатних “запљускивања“. Овде су поред православних Румуна, затвореници били разних националности и вероисповести .Било је и римокатолика, гркокатолика, протестаната, јевреја. Један од њих је био и Николае Штајнхарт Јеврејин, адвокат и писац. Видећи држање православних затвореника одушевљен примио је крштење у затвору. Након што је постао хришћанин провео је још доста времена на робији. Иако су мучење и рад у затворима били неподношљиви, који су обухватали рад у рудницима гђе су се светла гасила услед недостатка кисеоника или на пиринчаним пољима без довољно хране, све то са демонско суровим чуварима, који су их стално тукли и мучили на разне начине. Неке од метода мучења биле су да се затвореници терају да говоре бласфемије, да не воле своју породицу, да никад нијесу веровали у Бога. Покушај самоубиства се сурово кажњавао. У овом паклу отац Николај је доживљавао невероватне благодатне тренутке посета Божијих, које упркос свему не би дао низашта без обзира на цену коју је платио. Свестеници су у затвòрима понекад успевали да одслуже Свету Литургију иако су им претиле драконске казне. Али то су били тренуци невероватног присуства Божијег, да ризик да буду испребијани је био мали у односу на оно што су добијали. Након опште амнестије 1964.године отац Николај је отишао за Америку, замонашио се и написао више књига о мистичним искуствима у комунистичким суровим затворима Румуније. Упокојио се 29 или 30 Марта 1989.године.
Свети Оче Николае, моли Бога за нас.
