Често су људи склони да придају мали значај многим појавама и особинама личности, а, које пресудно утичу на наше животе. То могу бити позитивне или негативне особине неке особе, које зависно од околности изазову лоше или добре последице. Дешава се да се и добра намјера окрене на зло, а, особине попут лукавости, неискрености на добро. Искрено, кад би смо увијек знали шта други стварно мисли о нама, нон-стоп би владала свађа и ко зна шта још…
Kад би људи знали какви су у ствари чланови њихових породица и какве афинитете имају, добили би нервне сломове, инфаркте и итд. Изгледа да та нека тајновитост или сљепило, чува човјечанство да не дође до катастофе. Kао да ,,слабоумност“ чува свијет од озбиљног лудила изазваног оштром памећу. Испада да памет и истина нијесу за свакога, него само за малобројну групу људи, који су се трудом очистили од страсти или су природно добри, можда, чак, и индиферентни према свијету који их окружује, па исто тако и према поступцима и мишљењу појединих особа или група. Свијет живи парадоксалном свијешћу, тј. неком врстом ,,паметног лудила“, које штити човјека од ,,луде памети“, која доводи до катастофа. И глуп човјек у својој некој тајновитости може бити паметан, нарочито, ако је смирен, нема високо мишљење о себи. Апостол Павле говори да је “ мудрост овога свијета лудост“, као и обрнуто. Господ Исус Христос се захваљује Богу Оцу, што је открио божанске тајне простим и смиреним, а сакрио од разумних. Интересантно је да интелигенција може бити и јесте камен спотицања многих људи. Нарочито кад је иста скопчана са гордошћу и стварним или умишљеним високим чиновима. Оваква комбинација може да доведе до озбиљних психичких болести. Човјек врло интелигентан, а слабоуман, при том сматрајући ту своју слабоумност за нешто вриједно, можда и највредније што посједује.
Често се испод наших лоших мисли о некој особи, крије сушта њена доброта, без обзира на њен спољашњи изглед и поступке. Старац Пајсије нас је савјетовао да увијек имамо добре помисли о некоме, ма како нам се чинио тај човјек.И заиста у великом броју случајева ово средство се показало врло успјешним.
Испало је да су људи много бољи него што је подозривост указивала.
Све у свему испоставља се да свијетом влада нека врста позитивног ,,лудила“, где су из лоших ситуација испадају добре. Мјешавина свега и свачега, али ипак Бог на крају све окреће на добро.
