Један од бендова, који се може сврстати у посебан рок жанр је ЕКВ. Њихове песме тешко да би могле имати своју тежину на неком страном језику. Бенд, који својом јединственошћу и симболизмом, прелази у мистику, постаје мрачан.Kао да крије неку тајну.

Kако су старили, тако им је и музика постајала озбиљнија. У почетку, осамдесетих година, имали су ту неку забављачку црту. Ваљда, сходно тим безбрижним годинама. Мада и тада су били озбиљнији од већине новоталасних група. Једино, ко им парира је дарк, готик југословенска сцена, посебно македонска, са бендовима “Анастасија“, “Падот на Византија“,“Мизар“. Чак, постоји и извесна сличност између њих. Базирали су се и једни и други на балканско, словенско наслеђе, преточено у рок маниру. Свако на свој посебан начин. Слично је било са “Идолима“, са тим што су они имали ту ведрију ноту, посебно инспирисану Русијом и Совјетским Савезом. Електрични Оргазам је највише од њих био у опуштеном, кул стилу, по музици и имиџу, Њујорка и Лондона.

Срж Екатарине Велике су чиниле три јаке личности доста тајновите, Милан Младеновић, Маргита Стефано виа и Бојан Печар. Осетљиви људи, које је бољело, дубоко скривена бол. Бол је један од симбола бенда. Песме и музика су им посебно постале мрачне одласком Бојана Печара у Лондон, што су Милан и Маги тешко примили, као и надолазећим распадом државе и ратовима. Посебно Милан, био је јако везан за бившу Југославију, и тешко му је падало све што се дешавало. Често су одржавали по “минут ћутања “за грађане зараћених страна.

Последњи наступ су имали у Будви, на фестивалу 94.година.Интересантно,да је песму, коју је Милан отпевао на том наступу и уопште у каријери “Анестезија“, где обично иде стих“ отварам очи и кажем одлазим “, отпевао са “затварам очи и кажем одлазим“. Након, чега му је позлило. Видело се по његовом физичком изгледу да је лоше. Дијагностикован му је рак панкреаса. Упокојио се у Новембру те године. Имао је тридесет шест година. Говор на сахрани му је одржао Цане из Партибрејкерса…
Милан је био човек снажне личности. Ауторитативне појаве и гласа, која дубоко сагледава живот.На неки начин као да је био “старатељ“ осталим из бенда. Пред смрт, док је био лоше, рекао је мајци, да позове Маргиту. Након, што је дошла, замолио је да га чешка по глави. Заспао је неколико сати. После се брзо упокојио. Маргита је након Миланове смрти била скрхана. Одлази у Индију, да би се средила, након што продаје стан, купујући два мања. У Индији бива опљачкана. Враћа се за Београд, продаје станове, као и свој клавир услед проблема са зависношћу. Завршава на крају као бескућница у једној гаражи у Борчи. Умрла је Септембра 2002.године у четрдесет четвртој години живота. Након Миланове смрти свирала је у неколико бендова, радила позоришну и филмску музику. Мало је познато да је помагала у црквеном хору. Бојан Печар је умро 1998. године у Лондону од последица срчаног удара у тридесет осмој години.

“Екатарина Велика“, како године пролазе постаје све више легендарни бенд.
“Kао да је било некад“.

 

Милош Лалатовић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име