Људи су опште је познато склони лако да осуђују. При том не знајући праве разлоге нечијих поступака. Гледају по спољашњости, која често прикаже стварност у погрешном правцу. У том смислу је и ова прича.

Kод Старца Пајсија је једном приликом дошао младић који је одавао благочестивост. Прозорљивом оку духовника то није могло промаћи. На питање Старца како је, младић је рекао “а, како бих био, читав живот по затворима“…Отац Пајсије се зачуди и замоли га да му објасни…Младић поче свој животопис.

Наиме, у мом граду живио је свештеник који је све прилоге улагао у изградњу цркава и других објеката. Није много водио рачуна о сиротињи. Мени је то сметало. Одлучио сам да крадем прилоге из Цркве, купујем намирнице и остављам их пред праговима кућа за које сам знао да укућани лоше живе. Убрзо бијах ухапшен. Прво једном, па други пут, па онда и за оно за шта сам крив и нисам био. Одлежао сам много и за дела која нијесам починио. У граду се прочух као лопов и пропалица. Нико није знао зашто сам у ствари крао.

Старац га је посаветовао да то више убудуће не ради, без обзира на мотив младићеве добре намере, због које је укаљао свој углед. Предложи му да напусти град у којем је живио и да га повеже са људима, који ће му дати поштен посао. Младић пристаде.
После неког времена стиже писмо од њега Старцу Пајсију. Одисало је ведрином, иако је опет завршио у затвору због неке грешке у правосуђу. Овај пут стварно ништа није урадио. Младић је без роптања преузео и ову казну иако није био крив, као и много пута раније. А и за оно зашто је био крив, кривица је била из доброте…
Ова прича као ретко која указује на погубност осуђивања. Можда су они које осуђујемо већи пред Богом од многих наизглед добрих људи и хришћана. Ми не знамо разлоге нечијег понашања, иако нам објективно изгледа као лоше. Често то не зна ни најближа породица. Али ништа слађе нема него осудити другог. А, Христос је рекао“не суди, да ти се не суди“..

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име