Један од показатеља пропасти једне цивилизације је и пораст броја менталних обољења. Некад се сакривало, а данас је толико ова пошаст попут куге експлодирала, да се све мање може мучење изазвано шизофренијом, биполарним поремећајем, депресијом и другим обољењима новијег типа затајити.
Поред типичних психичких обољења све више долази до легализовања лудила. Понашање које до прије неког времена било неуобичајено и луцидно, сад постаје норма. Симптоми карактеристични за параноидну шизофренију се путем разних интернет канала нашироко промовишу, тако да се губи граница чак између симптома озбиљних психичких поремећаја и стварности. Све више се живи у паралелном свијету. А, често то живљење резултира самоубиствима и трагедијама. Што човјек жели да буде успјешнији у овоме свијету посеже за различитим лукавствима и препреденостима и сам упада у своју замку. Има лажно искуство које препознаје особине људи сличних њему, али то је све до одређене границе, кад се то све претвара у лажну сумњичавост и луду игру, а онда иде у параноју и сумануте идеје.Невјероватно, али истинито да лукавство, као лажна интелигенција води људе ис упу лудило. Управо је тешко и одвратити душевно обољелог човјека од своје суманутости зато што се држи ње као нечег вриједног, скривеног знања, које није доступно свакоме. Често се и њихов језик одвија у тајанственим шифрама. Интересантно да је ово присутно и у разним окултним организацијама. На крају зидање ове мистичне вавилонске куле ће довести до мијешања језика и људи ће се све мање разумјети.
Лудило представља одсуство комуникације човјека са самим собом, а потом и са околином. Такво стање доводи до очајања, а потом самоубиства.
Све ово је повезано и са апсурдом гдје људи живе своје животе, само ето тако, не би ли их преживјели. Да не би сами себе нашкодили налазе утјеху у послу или нечем другом, неко у дјеци или кућном љубимцу. Можда се многи нијесу убили само зато што су морали да нахране пса или мачку. И са дјецом је иста прича, док их исти не пошаљу у старачке домове, а онда у тим установама им се губи сваки смисао, ако је човјек био чисто материјалистички настројен. Након свега преостаје му да нађе смисао у неком често бесмисленом задовољству или да се убије. А, можда су те душе већ одавно мртве. Мртве душе су читав овоземаљски живот изводиле свој луди плес.
