Човјек је проводио своје последње дане у старачком дому. Био је у неком стању мистичке мудрости, али која никога није занимала. Почео је да пише нешто. Било је то писмо или шта год.
Драги моји, непознати људи, не знам када ће те или да ли ће те уопште наћи икад ово моје пискарање. Да најприје кажем нешто о себи. Зовем се Давид, а прије тога сам био Велики Медијум. Тако су ме назвали сами демони. Био сам њихов посредник са овим свијетом. Заједно смо правили планове. Тачно сам знао или сам могао да знам, мада и јесте ми то била обавеза, све гријехе сваког мјеста, града, државе. Посебну наклоност одређеног мјеста према неком гријеху.
Сазнао сам још прије много деценија да ће у ове ваше дане гријех напросто експлодирати. То је била процјена демона, али и нас људи који смо сарађивали са њима. Неко нас зове окултистима, чаробњацима, маговима. Сви смо се састајали у одређено вријеме на одређеном мјесту. Није то морало бити физичко насеље, него виртуелна заједница са свих страна свијета и оних из поднебесја и пакла. Нешто слично као данашњи интернет. Дугорочно смо на састанцима износили планове о рушењу постојећег поретка, иако је и онај стари био под нашим снажним утицајем. Али хтјели смо да превреднујемо све вриједности и да од земље направимо мрачни ад. Наравно то за нас није био мрак. Људи овога свијета се углавном више приљепљују за “свјетлост“мрака него за “мрак“ Свјетлости, то јесте за тјескобе и муку која прати врлину.
Оне, који би нам се на путу нашли мучили смо без милости. Зависно од положаја и околности и муке су биле сразмјерне. А прије свега колико нам је допуштено, јер ипак границу коју је поставио Бог, мада ја то тада нијесам знао, нијесмо могли прећи. Омиљено нам је било довођење људи у заблуду, да лаж сијемо. Лаж је била основа свега. Друштвених догађаја, политике, приватног живота. Никад људи или баш врло мали број њих, а то су сада видим светитељи, нијесу могли да увиде право стање, јер и право стање и информације не дају истину. Сама пука информација је далеко од истине. Истина је дубока и тешко је спознају људи, нарочито они који имају интерес од лажи и који су оптерећени страстима.
Нашу активност су обављали и нижи ентитети, како смо их звали, било да је то нека врачара или окултисти који су мислили да су достигли врх тајне. У ствари сада видим да је то један затворен систем попут пентаграма. Само се прежвакавају старе ствари, на наизглед нов начин.
Једном када смо хтјели да нападемо неког човјека, десио нам се велики ударац. Није то био нека значајна личност, бизнисмен, богаташ, па ни званично духовник. То је био обичан човјек за свијет и околину, али не и за нас. Ми знамо кад неко свијетли, а кад је таман. Kад смо хтјели да уништимо град гђе је већ поменути живио, он нам је све упропастио.Kако, питате се…
Давао је пола своје тешко зарађене плате просјацима. Тако је било и тога пута уочи наше акције. Ови му се нијесу ни захвалили. Чак су га и исмијали. Добротвор би наставио свој пут без гнијева. Kући кад би дошао, укућани су му приређивали велике проблеме, тако да би и заспао без вечере. Ујутро опет кад би се пробудио и спремао се за посао ови су му досађивали и малтретирали га. На посао кад дође газда му је давао много више посла него осталима лоше се опходећи према њему. Мучиле су га и колеге. Због овога човјека нијесмо могли да срушимо град разорним земљотресом. Он је спасио све те људе који су га мучили, а да сам ништа о томе није знао, а камоли остали. Питали смо се шта је тајна човјека, зашто је сва сила сатанска остала немоћна пред тим ,,биједником“. И коначно смо нашли узрок. Одговор је био у смирењу, није он ништа мислио о себи ни високо ни ниско, само је то схватао као уобичајну стварност. Није тачније ништа мислио о свом положају. Молио се Господу Исусу Христосу и склањао без гнијева.Kад сам то увидио заједно са осталим у заједници зла, пожелио сам и сам да живим попут поменутог човјека. Од тада траје моја непрекидна борба са демонима. Чак и док ово пишем ме јако нападају. Исповиједао сам своје гријехове више пута, све раздао Цркви и убожјацима, али опет и опет сам био нападан. Тако читав живот. И старост сам дочекао на исти начин. Услови у овом дому су ужасни, сви се лоше опходе према мени. Али ја се само сјетим онога човјека и буде ми лакше.
Ето то је моја прича за онога ко нађе ово писаније. Имао бих још пуно рећи, али да не будем досадан.
Збогом.
