Интересантно да се читав људски живот у великој мјери прелама са два супротна стања човјекове личности тј. гордости и понижености.
Гордост је последица стварне или умишљене представе о себи, у ствари, може се рећи чак да је то увијек умишљена представа о својој личности. Само што ако нас неко хвали или доживљавамо спољни успјех лакше прихватамо гордост, можда иако је тај успјех последица неких случајности, за које ми нијесмо заслужни, можда нас је неко похвалио из интереса или ко зна ког разлога, а одмах потом прича супротно кад ми ту нијесмо присутни. Гордост није последица успјеха, већ стања човјекове личности, а код неких људи је успјех само гориво, које потпаљује гордост.
Насупрот гордости стоји пониженост. Може се рећи још једно прелестно или лажно стање човјекове личности. Несигурне људе је лако поколебати и учинити да осјећају унутрашњу нелагодност, стање мање вриједности. Не мора бити то константа црта личности, довољно је да се човјек нађе у непознатом окружењу са непознатим начином опхођења на који није навикао, поготово ако потиче из руралних средина. Ово итекако искористе недобронамјерни људи или они са вишком гордости која захтјева мучење и жртву других, а често и себе не би ли се “уздигла на трон више звијезда“.Понижени људи без икаквог суда прихватају омаложавање гордих, па и њихови блиски људи и сродници. Тако се о људима формира непровјерено мишљење, али које се већином попут огромне снаге супротставља ономе према коме је упућено да и сама особа почиње да се понаша у складу са тим. Идентична ствар се дешава са гордим људима, које је неко убиједио у њихову лажну вриједност. Најчешће су протагонисти родитељи, који своју дјецу претјерано дижу у небеса, такође и пониженима узрок може бити исти, у родитељима који зарад дизања сопственог ега понижавају дјецу. А, исто то су они доживљавали од сопствених родитеља.
За разлику од ове двије категорије људи о смиреним људима је тешко говорити, јер најприје да би се схватила смиреност то треба бити, што ни најмање није лако.Најсигурни пут, можда, рећи да је неко смирен јесте да прихвати стварност онаква каква јесте, такође и себе. Али заиста.
“Kад се врата перцепције очисте, све ће пред човјеком бити онако како јесте, бескрајно“. Вилијам Блејк
“Пинижавати нас може свако, али једино човјек може сам себе понизити“. Патријарх Павле
