Један од најбољих скандинавских и европских књижевника, свакако јесте Kнут Хамсун. Дело са којим се прославио је роман “Глад“.
Овај роман одликује дуалитет. Настао при крају деветнаестог века, у себи као да носи борбу европског човека између хришћанске традиције и нихилизма, старости и младости, поноса и понижења, угледа и ништавности. Његова радња се одиграва у Kристианији (данашњи Осло). Говори о животу младог човека, који се у роману често представља и као стари, његовој сталној потрази за храном, која има виши смисао. Храна представља независност, углед, понос. Главни јунак често халапљиво и похлепно једе. Временом како све више изгладњује и бива презрен због свог испијеног изгледа, који сапутници доводе у вези са бескућнишништвом, храна му постаје мрска. Kористи је само да би преживио.У глади као да открива дубље путеве. Глад има психоактивно дејство. У њој добија инспирацију за писањем,али је услед прекомерне употребе и губи.
Током голих егзистенцијалних криза и препуштености гладника смрти, открива се и карактер грађана Kристијаније. У једном делу то је јако лоше, готово сви људи су сурови и немилостиви, као да најављују својим понашањем последња времена. Или као да је земља постала предворје пакла. Човек долази до последњих издисаја снаге, одлази са краја на крај града у нади на једног, другог, трећег, али увек се нешто изјалови. Иако гладан и никакав неће да моли за милост ни да се служи непоштеним методама да дође до хране. Једноставно има свој специфични морал, као комбинација остатака хришћанске етике, својих личних принципа и поноса. Ако дође до прекршаја тох кодекса, онда се самокажњава на јуродиви начин, који изазива чуђење јавности, па и конкретно човека коме није вратио новац, који му је овај грешком дао, али и жене којој је тај исти новац стрпао у руке, а све то услед своје велике драме са глађу. После опет долази до ње и узима јој на рачун тога храну са штанда, коју продаје.
У једном тренутку долази у контакт са девојком, која такође испољава одређено необично понашање, и том са свом својом необичношћу долази као врста утехе,које је послало неко више биће. Од тад његов живот креће лакшим стазом. Али опет стално је присутна глад, али ипак не долази до свог врхунца као раније.
Главни јунак је на крају крајева ипак слободан човек. Одлучује да напусти Kристианију,за чији приступ моли и добија га,одлази у далеки свет и оставља град са његовим светлима. Ова књига је аутобиографски роман самог Хамсуна. У њој се открива ексцентричност његовог карактера, што ће се на крају живота одразити и на његове политичке ставове. Хамсун подржава национал – социјализам, због чега након Другог сетског рата бива затваран и прогоњен. Овај период свог живота је описао у књизи“Kроз зарасле стазе“. Иако је Kнут Хамсун најбољи норвешки писац, данас због његове животне епизоде са нацизмом нема ни једне улице или спомена на њега. Ипак, може се сагледати да тај његов став према нацистима није био баш свестан, и да се руководио својим архетиповима, према којем су му Немци остали у лепом сећању и доживљају, за разлику од Британаца и Американаца, који то нијесу и гђе је радио тешке физичке послове.
Са улицом и споменом или без њих, Хамсун остаје један од најчитанијих и најцијењених књижевника до данас…
