Обично се за црквена лица свештенике, монахе, владике имају одређени стереотипи, попут оних као преозбиљних, старомодних људи, увијек замишљених над апокалиптичном судбином човјечанства или вјечитих критичара свега савременог.Но, стварност је далеко од тога.
Већина данашњих православних свештеника потиче из свјетовних породица гдје се у вјеру улазило на тежи, али на слободнији начин.Нико их није приморавао на религијске обреде, дуго стајање у цркви, постове.Не, све су то одабрали својом вољом, сазријевањем или како би рекао швајцарски психотерерапеут и наш водећи интелектуалац психијатар Владета Јеротић индивидуацијом.Један од оваквих примјера је и Владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк.Његова прича је посебно интересантна не само у Српској Православној Цркви него уопште у читавом православљу, па и у хришћанству.
Рођен као Невен Ћулибрк 1965.године, одрастао у Босни, потиче из породице која је ужасно страдала током Другог свјетског рата од стране усташа. Ово је био између осталог разлог његовог интересовања за холокауст. Један од омиљених панк бендова са којим се владика сусрео током одрастања био је и Joy division. Овај британски бенд је био инспирисан страдањем Јевреја и осталих затвореника у нацистичким логорима смрти. Сам назив “Јоy дивисион“ потиче од дијела логора гдје су затворенице имале задатак да забављају нацистичке војнике. Бенд је и један од пионира лирског дијела панка за разлику од “Секс пистолса“, који су били и сувише сирови и бунтовни. Овај правац који је гурао Joy division назван је нови талас или вал. А поред тога поставили су и зачетке онога што ће се после назвати готик или дарк роком, гдје се фаворизује мрачна и помало депресивна атмосфера. Готик или дарк ће итекако развити бендови попут Bauhausa, The Sisters of Mercy, The Cure, Siux of Banshes.
Пошто је некадашња Југославија имала развијену рок сцену за разлику од многих европских држава, по некима најбољу после Британије и Њемачке, тако се панк и нови талас жестоко и овдје примио. Најприје у Хрватској и Словенији са бендовима Панкрти, Парафи, Хаустор, Прљаво казалиште, Азра, а потом и у Србији са већ сада култним бендовима Катарина 2, Екв, Електрични оргазам, Пекиншка патка, Партибрејкерси, Идоли.У Македонији се посебно развијао готик или дарк правац, који је био врло карактеристичан за то вријеме, тј.мијешао је елементе рок музике са византијском црквеном музиком.Овдје треба истаћи бендове Падот на Византија, Анастасија, Мизар, Архангел, Кисмет. Пошто је данашњи владика Јован Ћулибрк осамдесетих година био рок критичар и писао за чувени “ Џубокс“, отишао је да истражи и македонску тадашњу алтернативну сцену. На његово изнанађење сусрео се са нечим неочекиваним за то доба, црквеном музиком на мјесту гдје се најмање очекује. Почиње да истражује византијску музику, као и старе македонске етно пјесме. У исто вријеме се занима за црквени живот, што све резултира његовим монаштвом у Црној Гори, у манастиру Савина, потом прелази у Цетињски манастир.Сабрат му је био садашњи Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.Црна Гора је почетком деведесетих година од доласка блажено-почившег Митрополита Амфилохија била прави духовни расадник.Посебно је било интересантно братство Цетињског манастира, гдје су долазили урбани млади интелектуалци попут сада блаженопочившег оца Луке Анића, који је напустио сјајну академску каријеру у Београду и дошао да служи Богу.А, и Манастир Острог је имао непревазиђеног игумана оца Лазара, духовног оца многих данашњих свештеника у Црној Гори, а и шире, направивши праву духовну револуцију, међутим, на жалост не посвећује му се данас пажња коју заслужује. Ту је наравно и духовити отац Јоил Булатовић, који је такође оставио посао професора хемије у данилововградској гимназији и отишао у манастир и постао велики духовни горостас. Не треба заборавити ни оца Бенедикта из Манастира Михољска Превлака, а после утабаним стазама долазе многи данас познати духовници као отац Рафаило Бољевић из Манастира Подмаине и многи други. Владика Јован Ћулибрк је још као јеромонах отишао са благословом Митрополита Амфилохија у Јерусалим на школовање, гдје се интезивно бави темом холокауста код знаметих професора стручњака за ову тему. После неколико година враћа се у Србију, гдје постаје Владика липљански, а за једну годину на којој је био на датој служби добија награду личности године часописа Време, због доприноса који је дао већим правима Срба и њиховом суживоту са Албанцима на Косову и Метохији.
После прелази у Хрватску и постаје Владика пакрачко-славонски, што је и данас. Омиљени је гост многих хрватских телевизија гдје развија идеје праштања, толеранције и суживота међу зараћеним странама из ближе и даље прошлости. Поред рок музике, велики му је хоби и падобранство. Извео је велики број скокова, и каже да му је оно поред бенда Joy division промијенило живот.
На многаја љета, драги Владико Јоване…
