У свакодневном животу срећемо се са „беспотребним“ људима, просјацима, бескућницима, поремећеним људима од стране света, душевним болесницима, пијаницама, наркоманима. Но “ко, си ти да судиш туђему слузи, он свом господару стоји или пада“. Тако нас је учио апостол Павле.
Није увек однос према овим људима био овакав. Некад су се људи, који су душевно поремећени, од стране већине, третирали, као добар начин да им се учини добро…
Раније је био доста присутан и други тип „болесника“, нарочито у Византији и царској Русији, такозвани јуродиви или луди Христа ради. Јуродивост је уствари обухватао различите облике неконвенционалног понашања, кршећи истовремено, чак и моралне норме. Овај облик подвига сматра се најтежим у хришћанству, где особа, која се одлучила за ово, поред здравог разума и логике, одлучује се за ,“лудост“. Следећи речима поново апостола Павла “Мудрост овога света је лудост“. Људи, који су се одлучили за живот, као птице небеске, које Бог не заборавља. Не мислећи ни на храну ни на одело, ни на сутра. Потпуно се предајући у Божије руке.
Овај подвиг био је присутан још у првим вјековима хришћанства, чак и у Старом Завјету. Познат је случај пророка Осије, који се по Божијем надахнућу оженио блудницом, да би разобличио неверност Израиља. У првим вјековима хришћанства позната јуродива је била блажена Исидора. Правећи се луда, сестре манастира су је злостављале, док није дошао Божији прозорљиви човек и открио тајни живот ове подвижнице, након чега је побегла из манастира, не желећи људску славу.
У Русији и Византији је било доста јуродивих. У Византији је најпознатији свети Андреј Јуродиви, а у Русији је најпознатија света Kсенија Петроградска, која се одлучила за овај подвиг, у двадесет шестој својој години, после смрти мужа. Породица је мислила да је Kсенија због смрти мужа душевно оболела, пошто је богата племкиња раздала сву своју имовину, највише послузи.
Живот је проводила по улицама Петрограда представљајући се под именом покојног мужа и идући у његовом војном капуту…Деценије је ова велика угодница Божија провела у подвигу јуродства, трпећи руске ледене зиме, јесење кише, подсмехе пролазника, нарочито несташних дечака. Многима је помогла својим молитвама за време живота и до дана данашњега.
Интересантан је пример и блажене Алипије Kијевске, којој људи и данас, много година после њене смрти, шаљу писма са својим проблемима, које она решава.
Многи књижевници су се бавили појавом јуродства. Kод нас Борисав Станковић са књигом “Божији људи“. Старац Пајсије, наш савременик, говорио је да док је било више јуродивих, мање је било стварно душевно оболелих.
Пазите, како се понашате према неком наизглед просјаку, пијанцу, наркоману, бескућнику, јер можда је светац, који држи ваш град, државу, па и читав свет.
Милош Лалатовић
