У јеку актуелног рата у Украјини, издвајамо нарочиту подвижницу која је живела у њеном главном граду Kијеву, са надом да ће се њеним моћним молитвама сукоб завршити што прије у решењу најбољем за све. Реч је о блаженој Алипији Kијевској.
Блажена Алипија се родила 1910.година од родитеља Тихона и Васе Авдејевих. По њеном сведочанству отац јој је био строг, а мајка велика радница, милосрдна. Знала је да јој при поласку у школу спреми свакакве посластице, које би раздавала ђеци.Kао дијете била је врло бистра, тако да је прескочила један разред, али се и од те старије деце издвајала памећу и била је испред њих.1918.године родитељи су јој стрељани од стране безбожних власти, а осмогодишња девојчица је читаву ноћ читала псалтир за упокојене. После је отишла да живи код рођака.Након завршетка школе обилазила је света мјеста.Била је ухапшена и у затворима провела десет година. Трудила се и у тим лошим условима да пости, колико је могла. Издвајала се необичним подвигом, поготово за совјетско време, јуродовошћу. Јуродивост означава у буквалном смислу “луд Христа ради“, гђе се подвижник поред чисте памети прави “луд“, кршећи при том друштвене, чак и моралне норме, како би тиме победио мајку свих страсти гордост.
Мати Алипија се као и већина јуродивих изражавала у алегоријама. Пошто је била Мордовка по националности, руски језик је говорила са грешкама. Многи је нијесу сматрали за нормалну, па чак и поједини свештеници. Дуго још прије раскола на самој Светој Литургији изобличила је митрополита Филарета Денисенка. Потом је била удаљена из Цркве. За време живота подвизавала се у шупљини једног дрвета. Често се молила светитељима, који су живели у деветнеастом и двадесетом веку, а који су били сахрањени или се подвизавали у близини матушке. Њено ослобођење из затвора десило се на чудесан начин, након што јој се јавио апостол Петар. Зато је често у Цркви стајала и молила се испред иконе светих апостола Петра и Павла. Јављали су јој се и други светитељи. Много је волела цвеће .Одликовала се великим даром прозорљивости. Читала је људска срца као књигу. Многе је избавила из канџи секта, породичних раздора, беде и сиромаштва. Предвидела је разне догађаје попут катастрофе у Чернобилу. Ишла је прије тога кроз град молећи се, како би га заштитила. Предвиђела је и дан своје смрти. Недуго прије њеног упокојења један свештеник јој је донео цвеће са ходочашћа, пошто га је као што рекох волела, при том јој рекавши, “матушка цвеће треба живот“, на шта му је она одговорила“онда га ти стави у вазну са водом“.Говорила је да ће на дан њене сахране падати свет, што се и догодило.
Упокојила се 30 Октобра 1988.године.Свете Мошти јој почивају у Покровском храму Голосовјеског манастира. Манастир је на дан њеног упокојења препун поклоника. Постоји обичај да људи шаљу писма у манастир, где матушки излажу своје проблеме, и заиста велика чуда се дешавају. Блажена мати Алипија, још није прибројана лику светих, али то треба ускоро, ако Бог да, да се догоди.
Света мати Алипија Kијевска, моли Бога за нас.
