Други Светски рат остаје упамћен
по незапамћеним страшним злочинима,
људским умом не може бити схваћен
рат који несагледиве размере има!
Недужни ђаци са својим наставницима
били су у редовима постројени
пред најсуровијим фашистима
чијим митраљезима беху стрељани!
Рафали су српску децу покосили,
остале су њихове речи на цедуљама
јер су поруке својим ближњима написали,
ветар је носио речи: „Волим те, мама!“
Крвава бајка се у Крагујевцу догодила
као трагедија која не беше последња
која је наш страдални народ погодила,
светска блага дечје сузе нису вредна!
Пуцајте, ја и даље држим час ђацима!
У вечности те речи наставника одјекују
јер исповедништво вечну славу има,
а какву вечност џелати да очекују?
Сваку дечју сузу примио је Господ
и Своје мученике овенчао венцима,
украшен је Србима сав небески свод,
вечну радост Бог даје страдалницима!
