Свети владика Николај Жички и Охридски,
наш Златоусти, неуморан молитвеник,
живео је као узоран Христов ученик
и до краја земаљског живота мученик,
у злогласном логору био је заточеник
јер је у зло време био гласан проповедник
Јеванђељске науке и претрпевши муке
ради Христа који га је узео за руке
и увео у насеља вечитог весеља,
то је христочежњивој души највећа жеља,
таква је била душа нашег благовесника,
богољубивог, изузетног духовника и песника,
оснивача чувеног Богомољачког покрета,
неопходног и богоугодног преокрета,
да се наши утврђени темељи не сруше
заслужан је предивни ловац на људске душе,
Духом Светим испуњен и надахнут лиричар,
а синдрома фарисејског најоштрији критичар,
душа се са лакоћом радује и лечи
кад се храни силом његових мисли и речи,
сну се није покорио и није се уморио
како би за нас драгоцена дела створио,
оснажен Јеванђељем и песмом псаламском
и потпуно одан правом духу Светосавском,
српским богомољцима је руководио
и Путем Истине у Живот Вечни их водио,
као добар пастир паству је предводио
и надахнутим беседама облагородио,
његовим трудом заиста су срца многа
најискреније и потпуно заволела Бога,
тврди камен истинске вере је поставио
и Охридски пролог као благо нам оставио,
кроз стихове и богонадахнуте беседе
Господа је славио и славословио,
са усрдном молитвом никад није стао,
пример милосрђа и скромности нам дао,
кроз невоље прихватао шта је Божја воља,
„када кућа гори, она се гаси споља”,
тако се тешио док је био у изгнанству,
а до краја свог живота у иностранству,
али све дође на место како Господ жели,
па се и наш владика вратио у родни Лелић
да кроз своје свете мошти благослове дели
и сваку болесну душу оснажи, исцели
и упути је на спасоносни пут до Раја,
ту је као бања Витезда ваљевског краја,
хвала Богу што имамо Владику Николаја
који није страховао да за Христа пострада,
сада је понос Србије и Ваљева града,
наша одбрана и несаломива нада,
учитељ и пастир српског крстоносног стада
након нашег архипастира Светог Саве,
допустимо да нам поуке душе преплаве
из његових бројних и божанских списа
пуних благодатног богонадахнутог смисла,
да живимо молитвено, охрабрени, ободрени,
за грехове затворени, за добро отворени,
а не бригама натоварени и преморени
јер се за нас моли цела Небеска Србија
која не допушта да нас непријатељ убија,
али треба да опраштамо и сваког волимо
и светим Божјим угодницима се молимо
у побожности, смирености и послушности,
без погубних порока и малодушности…
Нека нас молитве нашег Светог Владике
заштите од страдања, унинија и панике
и подстакну на чињење само добрих дела
да се у Христу радује Србија цела!
