Опасна и душегубна је тешка прелест
када се верник од епископа огради,
толико му се помуте разум и свест
да помисли да ће Бог и да га награди!
Човек за себе каже да је најгрешнији,
а умишља да је и од епископа бољи
и побожнији, а у подвигу успешнији,
али неће да се повинује Божјој вољи!
Он није мој владика! Он није достојан
да се од њега благослов Божји тражи!
Тако виче ко је у прелести постојан
и не помишља да опроштај затражи!
Надлежног архијереја мрзи и не признаје,
па га још и назива световним именом
јер сматра да му тако право место даје
као неком недостојном и неподобном!
У своју прелест жели да и друге увлачи
и гласно говори да су на лошем путу,
а он сам је у праву и духовно најјачи
јер за праву веру води борбу љуту!
Ко се лати таквог мача, од мача и погине,
а далеко је од смирења и спасења
док умишља да је достигао највише висине,
а сам себе никако не жели да мења!
