Жена која је свештенику Богом дана
да буде ослонац, помоћница, одбрана,
утешитељка, најснажнији бедем и брана
од свега што може да свештенику науди,
Господ га је призвао да се много труди,
али, попадија га у рану зору пробуди,
са топлином, нежношћу и љубављу испрати,
благослови га да се здраво кући врати
и њен благослов свештеника увек прати,
обоје су Божји изабраници, сатрудници,
крстоносци, парохијанима светлоносци,
а у кандило вере уље долива попадија,
па радост на лицу свештеника засија
зато што њену златну подршку осећа,
на све детаље она га брижљиво подсећа
јер у души јој непрестано гори свећа
која осветљује сваки кутак живота,
може да се поноси и похвали сваки прота
што крај себе има жену која му је све,
најчешће су му довољне речи две
како би добио вољу и духовну снагу,
попадија упућује реч топлу и благу,
децу чува и храни, одева и обува,
брине кад је невреме и олуја дува,
а њен супруг преморен неуморно дела
како би била мирна парохија цела…
Свештеник је њен муж, породице глава,
попадија децу у вери васпитава,
због бројних обавеза најкраће спава,
али јој у души увек мир обитава,
диригује црквеним хором, иконопише,
украшава цркву, поучне текстове пише,
због њених вредних руку, цвеће мирише
у порти, као и крај икона у цркви,
али се ретко чује о подвигу и жртви,
смерности и скромности српске попадије
која је тихи борац против бучне отпадије
од Цркве Христове која остаће довека
непобедива, а Господ покајање чека
као Свеблаги Бог који воли човека…
