Многи жељно очекују када ће доћи
новогодишња ноћ и Деда Мраз са њом,
али „најлуђа“ ноћ брзо ће проћи,
па ће даље да се све настави по старом!
Изгледа да смо збуњени календаром,
зашто бисмо два пута исто славили?
Поносимо се Новом годином српском,
а зашто смо дочек већ прославили?
Никако да нас напусти духовна криза,
никако да пост и молитву пригрлимо!
Након „најлуђе“ ноћи има и реприза,
до Божића одлажемо да се молимо!
Шта нас у тој „најлуђој“ ноћи чека?
Да ли биће боље све кад стигне поноћ?
Без духовне хране нема души лека
и осим Бога, нико нам не пружа помоћ!
Да ли истинског смисла у томе има
да се радујемо земаљским радостима
и то у облаку од дуванског дима
и финим роштиљским специјалитетима?
Нема потребе да се сад пева и лумпује
кад је народ јако духовно раслабљен
него да се духовном радошћу обрадује
и као блудни син Богу Оцу буде враћен!
У поноћ се свуда пуцало к’о да је рат,
али се духовни рат води заиста!
Одавно је вук брату постао брат!
Зашто опет разапињемо Христа?
Бити луд Христа ради је подвиг истински
и у свему умерен и уздржан бити
да у миру дочекамо празник хришћански
када ће нас Богомладенац озарити!
