Патријарх Павле имао је чврст принцип
да наш хлеб никако не смемо бацати
јер хлеб храни човека да би био сит,
због тога сваку мрвицу морамо појести!
Тако је и наш духовни вођа чинио,
на крају обеда би све мрвице сакупио
да на столу ништа не би остало,
толико му до светиње хлеба беше стало!
Он је стално и са тугом размишљао
о бројној гладној деци широм планете
и радо би најлепши комад хлеба дао
чим би угледао неко гладно дете!
Када би му просјак на улици тражио
новац како би за себе храну купио,
патријарх би до продавнице отишао
и лично му векну свежег хлеба донео!
Сви добро знамо како је оскудно јео,
са гладнима је непрестано саосећао,
уколико би и гладан за трпезу сео,
опет нас је на умереност подсећао!
Патријархове речи имајмо на уму,
многи не могу хлеб ни да приуште,
увек треба да одвојимо новца суму
и дамо хлеб просјаку који од нас иште!
