Деца цркворушитеља настављају борбу
против Цркве Христове која им смета,
пишу клевете, па сакрију главе у торбу!
Светиња за њих никад неће бити света!
Душе губе кроз омаловажавање
наших црквених великодостојника
према којима не гаје поштовање,
а у домове не примају свештеника!
Рушењу угледа Цркве искрено се веселе,
мисле да су попили сву памет овог света,
па ће и Цркви да поучне лекције деле
као да није све јасно из Новог Завета!
Зар је задовољство Цркву нападати?
Коме ће икада бити добро због тога?
Да ли ће се зло можда добрим вратити?
Такви умови никад не помисле на Бога!
Темељно се спремају и обучавају
како да на Цркву камење бацају,
душегубну науку помно изучавају,
али за Христа Бога не желе да чују!
Кад пишу клевете, диктира им непомјаник
чији је циљ да се народ стално смућује,
па да му непријатељ буде и свештеник
јер тад неће моћи Реч Божију да чује!
