19. јула 1937. године у Београду
догодила се чувена Крвава литија,
борба упамћена у нашем народу
и то након одржаног молебствија
за оздрављење Патријарха српског Варнаве,
чувара вере наше спасоносне и здраве
коју су хтели да по сваку цену искваре
они који за веру не би могли да крваре!
Али, где хоће, Дух Свети увек дише,
исповедање вере се често крвљу пише,
па тако и наш народ у вери несаломив
и од Цркве Христове довека неодвојив
није допустио да га државна власт сломи,
па и кад жандармерија туче и ломи
главе које су Христу Богу приклоњене
ради вере чисте, ради истине њене!
Краљевска влада је на испиту вере пала
када је већином гласова ратификовала
Конкордат зарад интереса земаљских,
али све је прах наспрам блага небеских!
Жандари су тукли владике и свештенике,
урлали и псовали, о, туге велике,
а већу злобу нису могли да пројаве,
исцепан је барјак са ликом Светог Саве!
Крв се пролила близу Саборне цркве,
биле су то страшне, али богоугодне жртве
које обавезују и будућа поколења
да се православна вера чува и не мења
зарад неких празних и лажних обећања!
Остала су трајна и болна сећања
на истинске борце за веру и правду
који увек трпе увреде и неправду,
а све има смисла ако је ради Христа!
Православна вера је као суза чиста!
