Највећи дар који нам је дао Бог
јесу Пресвете Тајне Христове
јер примамо залог живота вечног
у несагледивој мери љубави Исусове!
Подвиг не сме створити чак ни помисао
да смо Светог Причешћа достојни икада,
али без Христа наш подвиг губи смисао,
ако се сад не причестиш, онда, брате, када?
Није достојан да се причести ниједан човек,
без обзира на чинове и достојанства!
Причешће је попутнина за будући век,
љубав Божја има бескрајна пространства!
Црква је постове и правила установила,
а духовне руководиоце поставила
како би се гладна паства нахранила
и са Живим Богом Христом сјединила!
Ко не жели да се чешће причешћује,
нека друге не спутава и не спречава,
духовно гладне и жедне да не осуђује
јер Христос жели да у нама обитава!
Кад све норме испунимо и подвиге остваримо,
ни тад нисмо достојни да се причестимо,
једино што можемо да Богу подаримо
јесте жеља да се са Њим сјединимо!
