Цркву Христову душом и срцем је волео,
духовни колос Атанасије, храбар и смео
проповедник Јеванђеља, врхунски теолог
коме у срцу и уму беше Христос Бог!
Живео је живот литургијске радости
и утицао да народ Христу прилази,
беше попут детета до своје старости,
у такве душе благодат Божја силази!
Није придавао значај форми, већ суштини,
сузне молитве је Богу стално приносио,
одан спасоносној Јеванђељкој истини
коју је благовестио и радост доносио!
На ратиштима наше војнике је бодрио
и Христовим Тајнама их причестио,
многе погинуле својим рукама сахранио,
у молитви их помињао, у срце сместио!
На Газиместану је сваку косовску рану
оплакао и евхаристијски запечатио,
никад није крио ниједну своју ману,
са загрљајем би све дочекао и испратио!
Био је и остао за све вољени Таса,
преко две деценије са сломљеним вратом
ходао је усправно, увек снажног гласа,
непоколебљив, никада клонуо духом!
Дубоко смирење дубоко је и крио,
често је Христа ради и јуродив био,
многима је Таса причљива уста затворио,
али је врата свог срца свима отворио!
Теологија му беше живот, психологија,
црквена педагогија и методологија
усмерена ка циљу који је Евхаристија,
Царство Божје сад и овде – Света Литургија
