Хришћанине, њега куни, он ти је

потпис’о пресуду Сину Божијем, Христу.

Шта ти то требаде, црни Понтије,

да своје име ставиш на вечно црну листу?

 

Већ две хиљаде лета срамота мене шиба,

на прсту моје судбе вечите кривице гривна,

спрам мене чак је и Нерон испао ситна риба,

ни на Стаљина маса није толико кивна.

Шта ли сам згрешио Богу да будем такве среће,

владара – негативца постанем вечни синоним?

Кад гледах своја посла, имадох послове прече

него да Исуса Христа на правди Бога гоним.

Римљанин бејах, странац; он њиног, јудејског рода

и што да их не пустим да сведу рачуне своје?

Не само што га ближњи за тридес’ новчића прода

него га рањеног после на трску сирћетом поје.

Кривице ја му не нађох, хтедох му дати шансу,

не верујућ’ нимало тој тужибаби Јуди,

али окупљен народ викаше као у трансу:

– Крив је, Пилате, крив је, распеће му досуди!

И маса, линчу склона, крете логиком крда

а ја немадох снаге да станем испред руље,

и одведоше њега до оног лобањског брда

и ту га распеше скупа са две некакве хуље.

* * *

А да сам јадан знао, да сам имао петљу

да испред руље станем, макар у прашини нест’о,

сада бих имао можда неку улогу светљу,

у Јеванђељу светом неко часније место.

Овако, сваке недеље, маше се Светих књига

и помену мој мандат, читајућ’ Символ вере.

Опрост и заборав прекри имена владарских љига

а са мог имена љагу ни време неће да спере.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име