Многогрешна је рука која исписује ово слово
о духовном путу кроз темеље векова
православне вере
која потврђена би штапом и иконама.
Ено га Сава, монах,
са радошћу успиње се ка Хиландару,
носи иконе Млекопитатељице и Тројеручице
и штап Светог Саве Освећеног,
што све му је завештано
вековима пре рођења.
Довољан је тренутак те замисли –
Сава, монах, носи радосно иконе и штап –
могућ у сваком облику,
ако је била могућа визија свеца јерусалимског и Јована Дамаскина:
да ту ће доћи монах и пашће штап
први поверова Свети Сава Освећени,
да ту ће доћи монах и пашће штап
други по реду поверова Дамаскин,
да ту дошао је монах и пао је штап
посумња мудри старац сетивши се пророчанства.
Али штап је морао три пута да падне
да би монаси поверовали!
А данас
многогрешне наше руке три прста
ко три опомене штапа
„У име Оца и Сина и Светога Духа“
на све четири стране неверних тела прислањају.
Амин.
