Уочи Светог Трифуна снујем:
блуд је смех,
пламен у оку – ватра ил’ вино,
позив на грех?
Уливам у се Христову крв
к’о да нисам Љубав кушала пре
(обрезани чокот у даљини зри,
плод му под босим ногама мре)
Зебем сама, зебем од стра’,
плашт немам, немам ни сна.
Маскембал је ово или плес уиграних плесача?
Смех се цепа од зацењеног плача:
фебруарско јутро у винограду, велика студ.
Целивам пехар,
вином причест чиним
за љубав
за блуд.
