У свечаној тишини
поворка мили.
Ни чуваркућа,
ни пољарка.
За репом се вуче свлак,
о ситости молитва.
Уздигнуте главе
корача смело.
Ни патријарх,
ни крстоноша,
ни вођа.
Фетиш јој кукурузном свилом
додирује чело.
То се Богу-брада
носи кроз село.
Жетеоци за њом,
дева смело корача.
У ћутњи осмех на уснама.
Биће сита,
од муке погача.
