Двадесет квадрата јесени
Изгубљено испод коже
Буди ме
У оку ми ферментисана тишина
На раме касне птице
У костима плове лађе
А море надолази
Милује почетак краја
Очима га чујеш
Двадесет галона јесени
На једној старој фотографији
Љуби ме
Љуби те
Пре него ослепим
Постани небо
Магла сам на реци
Нека сву празнину твоју
Измери земља у мени
И видећеш
Остаће двадесет мрва душе
Да те чека
Двадесет мрва безвремених
