Већ дан се гаси, истаче смола
Долазим по своје парче бола.

Биље до јуче у лудом зрењу
Нестаје. Све је склоно мрењу.

Пропало, трошно ко змијин свлак
Сенке се множе и пада мрак.

Другачије све је могло бити
Да си на стази остала и ти.

 

Миленко Шарац

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име