Опет ме клонулог водила стаза
До Твоје лепоте и неисказа.
Kао огреховљени што помоћ ишта
Без Тебе не могу чинити ништа.
Kада се поломе мостови крти
Не дај да заспим у греховној смрти.
На путу Спасења кроз трње и муку
Ојачај слабу и бедну ми руку.
Опрости што тражећ спознају вишљу
Сагреших делом, речју ил мишљу.
Подари ноћи стиховних ми ткања
Безазлено лепе, без злих маштања.
Док дрхте руке, а срце у кас
Пресвета Тројице помилуј нас.
Миленко Шарац