У близини језера, седимо у лепом ресторану, ишчекујући да будемо послужени ,,Петровом рибом“. Препорука за ручак је од нашег локалног водича. Нисмо погрешили. Не знам како се зове риба која је аутохтона врста Галилејског језера. Да ли је овакве рибе Господ Исус Христос умножио да нахрани верни народ? И ми, савремени боготражитељи, осећамо благодат благословене Свете Земље. Примећујем да за столом нема једног нашег ходочасника. У аутобусу је седео испред мене, помало неспокојан, стално приговарајући по нешто. Схватих то искушење као тест мога смирења. И ја доживех чудо на Галилејском Језеру. На изласку из ресторана, спазих озарено лице, смирено и препорођено. Брат…У рукама држи диван плод манга, свеже убран, још капље сок са петељке. Пружи га мени, тражећи опрост за гунђање и нестрпљење. Лишио је себе ручка, да би у суседном кибуцу, убрао плод божанске љубави. Белики си Господе, у делима својим.

КАПЕРНАУМ се налази на северној обали Галилејског језера. Овај град се често спомиње у Јеванђељима, као место великих чуда које је Христос учинио. Иако је живео у Назарету, често је долазио у Капернаум, који му је био омиљено место за проповед. Град је значајан и по томе што је у њему рођен апостол Петар, код кога је Христос радо боравио са својим ученицима.

У Капернауму нас је дочекала црква ,,Дванаест апостола“ са необичним куполама црвене боје. У порти веома лепо однеговани кактуси, раскошних цветова. Били смо једина поклоничка група у том тренутку и могли смо у миру и без буке да разгледамо храм и околину. Испод црквене порте, налазе се остаци древног града, који је у Христово време био значајно место са раскошним здањима, али су његови становници живели разузданим животом. Христос му је предвидео судбину Гоморе, да ће ,,иако се подигао до неба, да ће се у пепео претворити.“ И, заиста је било тако. Кроз једну од високих капија, улазим на локалитет синагоге из четвртог века, која сведочи о моћи и лепоти градитељског умећа тог времена. Високи мермерни стубови, на којима су неразумљиви натписи, стоје као неми сведоци некадашње славе. На простору, којим ходим, назиру се камене плоче, прекривене травом. Потмула тишина. Моја група се разишла по другим локалитетима. Понекад волим да се осамим и да слушам гласове из дубоке прошлости. Иза синагоге, поглед ми се заледи. Сиви остаци Капернаума из древних времена, као апокалиптички призор. Све подсећа на паклену пустош. Предсказање Исусово да ће се град сравнити са земљом је испуњено у разорном земљотресу, јер се народ није покајао. Вратих се из амбијента библијске прошлости. Моја група се окупила око необичног здања. Убрзах кораке баш у тренутку док наш водич показује остатке куће Светога Петра. Темељи су испод стакла, а над аутентичним остацима, подигнута је необична црква која припада римокатолицима.
…Капернаум је био омиљено место Христове проповеди. Звао га је ,,својим градом“. С обзиром, да се налазио на главном путу од Дамаска према Јерусалиму и Египту, био је прометна жила куцавица. Овде се Исус Христос могао срести са различитим народима, богатима и сиромашнима, а његове поруке могле су да буду однесене у многе земље и у многе домове. Тако је његова мисија откривана свету. Он је сведочио истину и поучавао народ на једноставан и уверљив начин. Његова мисија је постајала незаустављива. Потпомогнута многим чудесним исцељењима, примала се у срцима као спасоносно избављење. Говорио је умилно, али уверљиво, тактично са људима пуним предрасуда. Приводио је народ богопознању љубављу и трпљењем. У Капернауму је ослободио од демонске поседнутости бесомучника. Исцелио је од грознице Петрову ташту. Многи слепи су прогледали, хроми проходали, неми проговорили. Слава Богу за све!…

ВИТАНИЈА(Ал Еизарија) још се назива и ,,Дом сиромаштва“. Налази се око три и по километра од Маслинске Горе. Позната је по Христовим верним следбеницима Лазару и његовим сестрама Марији и Марти.
Док се приближавамо Витанији, сетих се моје вољене сестре из Будве, која је сада монахиња у једном приморском манастиру. Делиле смо хлеб и со, сестринску љубав и бриге, литургијска сабрања, ходочашћа, цело-ноћна бдења у манастиру Подмаине. Наш духовни отац је говорио:,,Ево, дођоше моје Марија и Марта“.’У шали смо се такмичиле која ће да буде Марија, јер ,,Марта се брине за много, а Марија је бољи део изабрала.“ Сложих се да сам ја више Марта. Нека се благост разли у души. Осетих твоју молитвеност, сестро Јована.

Витанија је место које је насељено, углавном, муслиманским становништвом. И гроб Лазара четвородневног одржава муслиманска породица. На благо успонитој уличици застајемо испред продавнице која нуди раскошне ешарпе, сувенире, али и кафу са укусом кардамона. Преко пута радњице, широм отворена стара дрвена капија. Само по четворо верника може закорачити кроз тајанствена врата. Ту је улазак у гроб Лазарев. Стрме, скоро верикалне степенице, поред степеника метални рукохвати около камен. Осећа се мемла и нека студена језа. Спуштамо се до празног гроба из кога је Господ Исус Христос васкрсао Лазара.
.

По Јеванђељу по Јовану, у Витанији, је живео Христов омиљени следбеник Лазар са својим сестрама Маријом и Мартом. Док је Христос боравио један дан хода далеко од Витаније, разболи се и умре Лазар. Пре смрти свога брата, Марија посла поруку Исусу ,,Ево, болује онај, кога ти љубиш.“ Но, Господ остаде још два дана изван Витаније. А, онда рече својим ученицима да је Лазар заспао и да иде да га пробуди. Чувши да долази, Марта му пође у сусрет, а Марија сеђаше дома.,,Господе, да си био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам да све што заиштеш од Бога, даће ти Бог.“ Исус је васкрснуо Лазара који је већ четири дана био мртав. Тај догађај се збио седам дана пред његово страдање. Јевађеље сведочи да је Христос заплакао када је видео мртвог свог љубљеног следбеника. Тада је над гробом узвикнуо:,,Лазаре, изађи напоље!“И васкрсну Лазара.
На месту где је Марта срела Исуса, подигнут је руски манастир у коме се подвизавају руске монахиње.

МАНАСТИР СВЕТОГ ГЕРАСИМА ЈОРДАНСКОГ је посебан сусрет са светињом, али и са веома занимљивим житијем светитеља, које је немогуће заборавити. Пре пута на хаџилук још једном прочитах житије Светог Герасима Јорданског, које личи на бајку. Улазећи у манастирску порту, имала сам утисак да баш овако изгледа рајска башта. Високе палме, расцветале богумиле, маслине, олеандри и разни други расцветали грмови испуњавали су простарану порту. Овде се сваки поклоник може искључити из групе и у неком раскошном кутку напајати душу у тихости и молитвености. Док се група прикупља, пронађох кутак испод палме. Један широки пањ понуди ми предах у хладовини. Изнад моје главе чује се глас неке пустињске птице. Жуте палмине бобице падају по мојој коси. Испред манастирске капије посматрам две скулптуре окренуте једна према другој- лав и магарац овековечени послушници Светог Герасима.
…Једног дана, у Јорданској пустињи, Свети Герасим срете болесног лава. Напаћена животиња га је гледала молећиво, показујући му на ногу у којој се био зарио трн,због чега се беше скупио гној у рани. Светитељ, без страха, приђе лаву, ишчупа трн из ноге из које истече гној. Затим добро очисти рану, зави је и отпусти лава. А, животиња не хтеде да напусти старца, већ свуда иђаше за њим. Од тада га старац храњаше, дивећи се његовој благоразумности. Монаси су у лаври имали једног магарца, који је са Јордана доносио воду за потребе братије. И нареди старац лаву да иде са магарцем да га напаса поред Јордана. Једног дана лав се удаљи од магарца и заспа на сунцу. Спазивши саму животињу, човек који пролазаше, свеза је и поведе са собом. Лав се врати у лавру невесео и утучен због своје немарности. Ава га упита где је магарац, помисливши да га је лав појео. Животиња је постиђено гледала у земљу. Од тада је лав доносио по четири меха воде са Јордана.

Долазећи у манастир због молитве и старчеве поуке један војник виде лава да носи воду. Сажали се на њега и даде три златника да купе магарца за такве послове, а да лава ослободе. Прође од тог догађаја много времена. Идући у Јерусалим да прода жито, један трговац вођаше са собом и магарца. Кад пређоше Јордан, случајно их срете лав, који угледавши магарца са камилама, познаде га, рикну и јурну према њима. Трговац и његови сапутници уплашени побегоше, а лав узе у чељусти узду и доведе магарца у манастир. Старац се обрадова и рече братији да су се, без разлога љутили на лава. Тада му надену име Јордан. Лав често долазаше старцу и узимаше храну из његове руке. Када се преподни ава Герасим упокојио, лав не беше у порти. По повратку тражаше старца, али му ученик аве Герасима говараше да је старац отишао Господу, нудећи му храну да једе. Но, лав не хдеде да једе, тужно ричући. Једнога дана одведе ава Севастије лава на старчев гроб, плачући тужно. Лав је ударао главом о гроб, ричући силно. Затим рикнувши силовито, испусти душу крај старчева гроба…

Уз дрвене степенице успињемо се у тајновити храм. Овде се, заиста, душа напаја чудесним благословеним нектаром. Испод степеништа се на зиду налазе осликане фреске. У Светој Земљи, на више места, смо имали прилике да видимо осликане фасаде на храмовима. Преко пута цркве су древни конаци. Испод једне настрешнице, на столовима се продају иконе и манастирска рукодељ. Млади монах нас послужи соком од нара. На његовој мантији видљиви су трагови дневног послушања. Имам утисак да је у журби истрчао из келије да послужи приспеле госте. У тихости изађосмо кроз тешку манастирску капију. Свети Герасиме Јордански, моли Бога за нас.
Док се спремам за повратак са хаџилука, брижљиво пакујем грамату Јерусалимског патријарха. Испред мог имена префикс хаџи. Душа претворена у духовну ризницу. Кроз овај запис остављам печат мојих стопала у Светој Земљи. У хотелском ресторану последња вечера за нашу групу. Са разгласа се чује српска химна ,,Боже правде.“ Тако се од нас опраштају наши дивни домаћини. Све време боравка у Беит Сахиру имала сам осећај да сам у гостима код драгих пријатеља. Јутро нам доноси повратак у Отачество. Наш водич Јасир и наш возач Мурат чекају нас испред аутобуса. Осећам срцем да ћу се вратити. Са књигом мојих путописа. Обећала сам тај дар мом палестинском брату Јасиру. Враћам се са дупло више пртљага, него у доласку. А, тек колико блага носим у души, оног које само небо може да препозна. Печат на посошу…авион узлеће за Будимпешту.

Слава Богу за све!

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име