Окупљени испред древних зидина, ишчекујемо улазак у Стари јерусалимски град. Са друге стране поглед се распростире по висовима Маслинске Горе. Из високих чемпреса извирују звоници храмова. У подножју се јасно види црква ,,Агонија“ на рубу Гестиманског врта. Поред нас журно промичу пословно одевени Јевреји и по неки ортодоксни Јеврејин са упадљивом одећом која сведочи коме религиозном реду припада. Навикнути на свакодневне ходочаснике, не обраћају пажњу на нашу групу, која се шћућурила уз вођу нашег путовања. Улазимо кроз капију ,,Светог Архиђакона Стефана“. То је најближи пут до успоните стазе ,,Виа Долороса“(Стаза бола) којом је проходио Господ Исус Христос носећи крст до Голготе. На ,,Стази бола“ је четрнаест станица везаних за пут страдања Господа Исуса Христа. Закорачисмо на стазу суза. Успонита уличица је пополочана углачаним каменим плочама. С обе стране стазе бројне су трговинске радњице. Неке су ,,закорачиле“ и на стазу. Ако само на трен застанемо, изгубићемо групу, или ћемо се укључити у групу неких других ходочасника, пристиглих из свих крајева света. Ходамо, молитвено тихујући, утискујући уморна стопала у далеку хришћанску историју. Тихост на уснама, болност у души. Понудих се да понесем торбу сестри која с напором хода поред мене. Погледа ме кроз сузе:,,Није ми тешка торба. Како је Он носио овом стазом свој крст…“На првој станки Христос је осуђен на смрт, на другој су му мучитељи ставили круну од трња. То место се зове Литостротос. Ту је Пилат узвикнуо:,,Ево, човека!“На трећој станици Господ је први пут посрнуо под крстом, на четвртој је срео своју Пресвету Мајку. На том месту је Мајка последњи пут видела свога сина. Сада се ту налази Јерменска капела. На петој станици је Симону из Кареје наређено да помогне носити крст. У овом делу улица постаје веома успонита. Застајемо, скупљени једни уз друге. Свештеник чита Свето Јеванђеље. Господе, спаси нас и помилуј. Свако од нас носи свој крст. На шестој станици је Вероника истрчала из своје куће да убрусом обрише зној и крв са лица Господњег. Седмо застајање је било на месту другог посртања под крстом. На осмом застајању Господ се обратио јерусалимским женама:,,Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и децом својом.“(Јеванђеље по Луки). На деветом застајању, Господ је пао последњи пут на путу до Голготе. Десета станка је место где су подељене хаљине. ,,Раздијелише хаљине његове бацивши коцке…“ (Јеванђеље по Матеју).Једанаеста је Голгота, место распећа, дванаеста –Господ је преминуо, тринаеста-скидање тела са крста, четрнаеста- Христос је положен у гроб рукама свештеника Јосифа из Аритмеје који је измолио тело од Пилата.,,И метну Га у нови гроб што је био исекао у камену, и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде…“(Јевађеље по Матеју).
Ходамо ,,Стазом страдања“. Свако је загледан у своју душу. Преиспитујемо се колико можемо понети животна искушења, свој крст и сопствену голготу. После ове стазе, засигурно, многа схватања живота, многа вредновања и циљеви добиће другачије усмерење. Из Јерусалима је немогуће вратити себе предходног у животну свакодневницу. Треба заслужити префикс хаџи и носити га брижљиво бдијући над својом душом. Испред Цркве Христовог гроба или Цркве Васкрсења, чекају бројне групе верника да уђу на поклоњење Христовом гробу. Ту су хаџије из целога света. Уочљиве су групе из Етиопије, из Бразила, из Шангаја. Сви имају своју специфичну иконографију, гардеробу, хришћанске симболе. Чекамо трпељиво, премештајући се с ноге на ногу, да одморимо уморна стопала. У храму тишина, у дугом реду стрпљиво се поклањамо, целивамо гроб и излазимо не задржавајући се превише. Слава ти Боже, што си ме удостојио да дођем на место твог страдања и васкрсења. На благодатном огњу, на тренутак, палимо свежањ од тридесет три свеће које ћемо понети као благословени дар својим домовима. У комплексу храма пажњу ми привлачи плоча пред којом клече верници спуштених глава на испуцалом мермеру. Прилазим чекајући свој тренутак за поклоњење. То је камен на који је положен Христос када је скинут са крста. Из пукотина непрестано мироточи миро. Спуштам главу на мермер удишући благодатни миомирис, освештавајући своју душу и мараму која уоквирује моје лице.
Следећег дана били смо на литургији у цркви у којој се налази гроб Пресвете Богородице. Дочекао нас је српски свештеник који у низу година живи и служи у Јерусалиму. Гроб Богомајке је на средини храма. Издвојен је као у малој ниши. Налази се под стаклом. У том простору вођа нашег путовања се дуго молио пре почетка литургије. Пресвета Богородице, спаси нас. У овом храму налазе се и гробови родитеља Пресвете Богородице Јоакима и Ане.
Слободно време, пре повратка у хотел, свако проводи на свој начин. Са сестром ходочасницом, с којом сам се зближила још на аердрому, одлазим да се провучем кроз ,,Иглене уши“, које су симбол за трпљење и спасење.(,,Теже је камили проћи кроз иглене уши, него богаташу у Царство небеско.“) Заиста између две стене, тешко је провући се кроз узани отвор и продужити до ,,Зида плача“, култног места за јеврејске вернике, али и за бројне туристе из целога света. Ходајући уским јерусалимским уличицама, осећам се као једна од жена мироносница, приспела из једне земље на ветрометини светских путева. И мој народ непрестано, кроз векове, носи свој крст, сведочећи на тај начин да припада народу Божјем. У малим радњицама је изобиље сувенира, кожне галантерије, дивних сандала од фине меке коже, свила, накит, ешарпе, керамика, сребро…Ако само застанемо испред радње, вешти трговци нас неће пустити док не купимо бар неку ситницу. Вештина цењкања је доведена до савршеног умећа комуникације. Све је пропраћено финим манирима, осмехом и ненаметљивишћу. Не морамо знати ни арапски, ни јеврејски језик, лако се споразумевамо, у свему. Поверење се подразумева. Сви народи у Јерусалиму веома држе до части. Овде нам нико неће закинути ни један цент, ни један шекел у кусуру. Посебно поштовање показује се према женама, на свим местима, у свакој ситуацији. Међутим, није дозвољено фотографисати муслиманске жене и ортодоксне Јевреје. То се сматра непримереним гестом и узнемиравањем. Још један манир је неизбежан у Јерусалиму-бакшиш. Заиста, безначајан је тај износ чашћавања у односу на захваност, предусретљивост и љубазност која се дарује на сваком кораку. На малим, покретним тезгама, продаје се дивно пециво, упаковано у целофан. На сваком кораку нуди се ручно цеђени сок од егзотичног воћа. У једној уличици може се добити све- од накита, сувенира, гардеробе, хране, напитака…Просто пожелимо да се шуњамо тим шареним простором, измештени из бучне хаотичности и градске ужурбаности. Свако здање, сваки камен на стази, сваки прозор су сведоци далеке и богате историје.
Где год се нађем, изван мога отачества, тражим трагове постојања мога народа, записе остављене у здањима, повељама, граматама и задужбинарству. У Светој Земљи тих дубоких трагова је толико да су уписани за памтивек. Можда и због тога, на помен да смо Срби, наилазимо на добродошлицу и поштовање код свих народа. Изненеђење и понос испуниће моју душу пред дверима храма посвећеног Светим Архангелима, Михаилу и Гаврилу. Манастир се налази у близини Христовог гроба. Подигао га је цар Душан. Поред цркве саградио је болницу за бесмоћне и болесне. Триста година манастир је био у поседу српских монаха и дом за бројне српске ходочаснике који су долазили на хаџилук у Свету Земљу. Изненађена сам сазнањем да је манастир Врањина на Скадарском језеру, са свим својим поседима и виноградима, био метох манастира Светих Архангела. Био је то славни период манастира Врањина, када је бројао преко три хиљаде монаха.
Седим на високој стасидији у цркви Светих Архангела. Осећам се спокојно, као у свом дому. Нека чудна радост излива се из срца, прелива се преко патинираних фресака, па се слива у једну крупну сузу поносницу. Овде су, кроз векове, грејали душе и јачали веру, српски краљеви, путописци, боготражитељи, неимари, хаџије из свих српских земаља. Кад збори душа, чује гласове из давнине, али и молитвеност упијену у древном иконастасу и сваком кутку храма.
Јерусалим се у Јеванђељима помиње више од сто пута. Предсказање казује да ће у свом другом доласку Исус Христос ући у град кроз,,Златну капију“ која је сада закључана. У Давидовим псалмима снажан је стих, завет:,,Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница моја…“Такво завештање је преношено кроз векове и нашло је своје испуњење у савременој историји јеврејског народа, који се кроз миленијуме у расејању поздрављао:,, Догодине у Јерусалиму.“
ВИТВАРА-ЈОРДАН –река крштења и духовног просветљења. Када сам се спремала на хаџилук у Свету Земљу, понела сам бели стихар за погружавање у реци Јордану. Донела сам га из Русије са јединственог ходачашћа великим руским лаврама и манастирима. Вило је то испуњење дуго сањаног сна. У том стихару сам се погружавала на Источнику Светог Серафима Саравског, у језерцету које уоквирују танковите брезе, у води чија је температура три степена. Тај стихар ће повезати две свете воде које ће потећи мојим духовним крвотоком.
…Света места у Израелу и Палестини су тако згуснута, као да се надовезују једно на друго. Река Јордан је од изузетног значаја за народе различитих религија и националности. Сви је, с разлогом, могу назвати својом реком. Извире северно од Галилејског језера. С обзиром, да је подручје, кроз које протиче, сиромашно водом, државе којима припада, максимално користе њене ресурсе. Зато је садашњи ниво реке веома низак, а ширина на појединим местима је свега неколико метара. Протиче кроз Јордан, Палестину и Израел. Улива се у Мртво море. По предању на месту где река Јордан излази из Галилејског Језера, крштен је Исус Христос, Спаситељ света. Зато се на овом месту, крштавају многи ходочасници. За Израелце је Јордан симболика слободе, јер су преко реке, у древна времена, прешли у Обећану земљу и избавили се од ропства. За хришћане, река Јордан је света вода, на којој се догађа једно од три чуда у Светој Земљи. Поред благодатног огња на Васкрс у цркви Христовог гроба, благодатног облака на Преображење на Тавору, треће чудо се догађа на Крстовдан у Јордану. Када Јерусалимски патријарх очита молитве и спусти у реку сребрни крст, вода почиње да тече узводно. У то су се уверили многи верници, чак су то забележили својим камерама…
НАСТАВИЋЕ СЕ…
